Sofija Tolstoj. Prvih 15 godina braka (izvod iz dnevnika)
1826. (Lav Tolstoj -34 godine, Sofija - 18 godina):
23. septembar: Venčanje.
8. oktobar: Ove dve nedelje, sa njim, mužem činilo mi se da smo bili u jednostavnoj vezi, barem mi je bilo lako, bio je moj dnevnik, nisam imala šta da krijem od njega. I od juče, otkad sam rekla da ne verujem u svoju ljubav, ozbiljno sam se uplašila. Zabavno mu je da me muči, da me vidi kako plačem jer mi ne veruje.
I danas sam odjednom počela da verujem da smo nas dvoje sami, da ću početi da stvaram svoj sopstveni tužni svet, jer on je neveran i hladan. U stvari, moja veza mi se čini vulgarna. Počinjem da sumnjam u njegovu ljubav. Nekada sam volela sve dobre stvari, divila se dušom, a sada je sve nekako prestalo... Samo što neće biti zabavno, udariće me.
11. oktobar: Svakog dana postaje sve hladniji i hladniji, a ja ga volim sve više i više. Ubrzo će mi tolika hladnoća postati nepodnošljiva.
1963. (rođenje prvog deteta, od septembra početak rada na romanu "Rati i mir"):
17. januar: Čekala sam ga, sačekala i on je opet otišao da piše. Vidi se da neće ići na predavanje... Treći sat, a on ne ide nigde. Zašto obećava? Da li je dobro što on nije divan?
24. april: Lav je ili nesrećan ili star. Ako ne jede, ne spava i nije tih, on luta po kući, šeta, šeta, sam... Ali dosadno mi je - sama sam. Njegova ljubav prema meni izražena je u mehaničkom ljubljenju ruke i tome što mi čini dobro, a ne zlo. Tako se bojim što ga volim, čini mi se da ga nerviram i da mu nije do toga.
5. april: Čitavo jutro ista dosada, isti predosećaj nečeg strašnog. Ista plahost u odnosu na Lava.
29. april: Lav se sve više i više okreće od mene. Fizička strana ljubavi igra veliku ulogu kod njega. Ovo je grozno - ja nemam ništa...
8. maj: Ja ne postojim za Lava. Osećam da sam mu nepodnošljiva.. Kakva gorka istina kada saznaš koliko muž malo voli kad mu je žena trudna.
6. jun: Došli su nam mladi ljudi. Uopšte nisam htela da idem na klizanje sa njima, a Lav je rekao: "Mi smo stariji ljudi, ostaćemo kod kuće." Onda su svi otišli, a sa njima i Lav. Ostala sam sama. Lav me voli, ali me ljuti što sam se postavila tako da nisam jednaka u vezi sa njim. Ja sve zavisim od njega i Boga, zna koliko cenim njegovu ljubav.
7. jun: On me voli, čini mi se da to osećam. Ja nemam ništa osim njega i njegovih interesa...
28. jun: Rođenje prvog deteta.
4. jula: Počela sam strašno da se bojim svog muža, kao da sam nešto kriva. Čini mi se da sam mu teret, da sam glupa za njega. Nešto se slomilo u meni... Bojim se svoje neprirodno snažne ljubavi prema mužu.
23. jul: 10 meseci smo u braku. Gubim srce, Lav je ubica. Kao pas, navikla sam na njegovo milovanje koje je retko i hladno.
NE PROPUSTITE
24. jul: Volim ga svim silama...
31. jul: Naša veza je užasna. Postao je toliko neskladan da ga izbegavam po ceo dan. Ovih 9 meseci su skoro najgori u životu. A o desetom nemam ništa ni reći..
3. avgust: Želela bih da me zbrišu sa zemlje, zato što patim, a ne ispunjavam svoju dužnost. Čak mi se čini da ga ne volim. Da li je moguće voleti kuče koje non stop ujeda... Napisao mi je "ljubavi" i zatražio oprost. Ali onda se naljutio zbog nečega i precrtao sve. Naljutio se zbog bebe, morala sam da nahranim Serjožu i to ga je naljutilo.
17. avgust: Sumnja u moju ljubav prema njemu i uvek me toliko zbunjuje da se izgubim. Kako mogu da mu dokažem? Volim ga tako iskren, tako jako i čvrsto.
17. oktobra: Strašno volim i briga me ako ta ljubav jača. Danas se osećam tako dobro, smireno i bistro; danas se osećam tako jer me on danas voli.
28. oktobar: Nešto nije u redu i meni je sve teže. Kao da je naša ljubav prošla - ništa nije ostalo. Hladan je i neverovatno miran. Ljuti se na sebe, na svoje likove, na nečiji odnos s mužem. Strašno ga volim, ali se osećam tužno, jer ne znam kako da budem srećna. Ne znam kako druge da usrećim. Odvratna sam sebi. Rekao je da sam nedostojna njega.
13. novembra: Napuštena sam. Počela sam da ga se plašim, osećam otuđenost od njega. Ostavljena sam sama sebi. Šta to nije u redu sa mnom pa me on ne voli - ne znam...
24. decembar: Počeo me malo voleti. Vidim to u sitnicama, a moja ljubav je svakim danom sve veća...
1864 (rođenje 2. deteta, rad na romanu „Rat i mir“):
02. januara: Sada kaže dabih trebalo da više negujem moju ljubav prema njemu.
04. oktobar rođenje ćerke Tatjane.
25. februara. Sada nikad nije veseo, često ga nerviram, zanima ga pisanje, ali mu ne prija.
8 mart: Lav je veoma dobar, veseo, ali hladan i ravnodušan prema meni. Bojim se da kažem „ne sviđam mu se“. To me stalno muči i zato neodlučnost i plahost u odnosima sa njim. Sve više je počeo da izlazi pa se bojim da i mislim gde to ide...
NE PROPUSTITE
9. mart. Lav me potpuno uništava svojom potpunom ravnodušnošću i nezainteresovanošću za mene. On zahteva samo da se okrećemo samo prema njegovim interesima. Kaže da sam slaba. Ali ja tako vredno radim da ne bih bio slabe volje. Lav ide u lov, a ja sam prepisujem (delove romana) celo jutro. Bojim se. Tako je često počeo da primećuje sve što je loše u meni. Počinjem da mislim da ima jako malo dobrog u meni.
10. mart. Lav je sada postala ljubaznija. Poljubio me je, a to se odavno nije desilo. Šaljem poruke u njegovo ime i drago mi je da sam od neke pomoći.
16. mart. Lav je ustao i otišao od kuće. Ceo dan ne znam gde je on. Patim od strašne glavobolje koja ne popušta...
20. mart. Pred Lavom se osećam kao kužni pas. Ali ja mu se ne namećem, jer on sam ne obraća pažnju na mene. Ja sam u bolu. I još uvek gajim isto staro, ljubomorno, snažno osećanje prema njemu. Divim se Lavu- on je veseo, jak umom i zdrav. Užasan je osećaj videti sebe poniženu..
26. mart. Lav je u žučnom raspoloženju i ponekad se nehotice iznerviram na njega. Danas je odjednom došla strašna misao da me tako malo ceni, da je tako navikao na moju naklonost i ljubav prema njemu, a šta ako bih ja bila hladna prema njemu, šta bi on onda? Serjoža (Lavov brat) juče kaže: „Dobri su samo slavuji, mesec, ljubav i muzika". Razgovarali smo o tome i ja se nisam sramila da razgovaram sa njim, a Lav me uvek gleda, kao da hoće da kaže: „S kojim pravom ti pričaš o ovome, ne osećaš ništa."
26. oktobar. I zašto je pravilo da muževi koji su prethodno bili zaljubljeni postaju hladni tokom godina? Mislim da sam trudna i nisam srećna. Sve je strašno, na sve gledam neprijateljski.
1866 (rad na romanu „Rat i mir“, rođenje 3. deteta):
12. mart. Lav je suviše oštar. Sve više želim da se skupim u svojoj beznačajnosti i sve je manje momenata gde sam ponosna i dostojanstvena.
22. jul. Sa mnom je hladan do krajnosti. Bole me grudi, hranim se strašnim bolom i patnjom. Moji bolovi uvek loše utiču na njega u odnosu na mene. On postaje hladan, a mojoj fizičkoj patnji se dodaju moralne.
1867 (rad na romanu "Rat i mir", pobačaj):
12. septembar. Hladnoća i tako jasna praznina, gubitak nečega - iskrenosti i ljubavi. Stalno to osećam, plašim se da ostanem sama, bojim se da budem sama sa njim, ponekad će početi da priča sa mnom, a ja se naježim, čini mi se da će mi sada reći kako sam mu odvratna. Ne ljuti se, ne priča sa mnom o našoj vezi, ali me ni ne voli. Nisam mislila da može doći do toga da mi je to tako nepodnošljivo i teško. Ponekad me obuzima gorda ljutnja: nemoj da me voliš ni sada ako nisi znao da me voliš do sada. Mama se često hvali kako je tata voli tako dugo. Nije ona umela njega da veže, on je taj koji je znao da voli.
14. septembar. Neka vrsta pokornog života sa molitvama, tihom pogaženom ljubavlju i stalnom mišlju o tome kako će jednom doći bolji dani.
16. septembra. Snažno osećam da sam nevoljena, beznačajna, loša i slaba.
1868 (rad na romanu "Rat i mir", pobačaj):
31. jula. Kakve protivrečnosti, kakva sam ja jadnica. Ima li neko srećniji od mene? Pišem dnevnik kad god se svađamo. U braku sam već 6 godina. A on me voli više i više. Kaže da to nije ljubav, ali tako smo se dobro slagali.
1869 (završen rad na romanu „Rat i mir“, rođenje 4. deteta).
1871 (rođenje 5. deteta. Lev Nikolajevič - 43, Sonja - 27 godina):
12. februar. Maša je rođena, puerperalna groznica (babinja groznica)
18. avgust. Bolest sedi u njemu, sudim po toj ravnodušnosti prema životu i svim njegovim interesima, koju ima od prošle zime. I nešto je protrčalo između nas, neka senka koja nas je razdvajala. Ako ne nađem snage u sebi da se uzdignem, on me neće podići; Osećam kako me uvlači u svoje tupo, tužno i beznadežno stanje, u kojem se nalazi.
1872 (rođenje 6. deteta): - Zima je bila srećna, opet smo živeli u savršenoj slozi.
13. juna. Rođenje Petra.
1873 (počeo da piše roman "Ana Karenjina"):
13. februara. Lav je otišao u Moskvu, a bez njega danas sedim ceo dan u muci, zatvorenih očiju, misli u glavi. Ponekad tokom anksioznosti pogledate u svoju dušu i zapitate se: šta vam treba? A ti ćeš sa užasom odgovoriti: treba ti zabava, treba ti prazno brbljanje, treba ti odeća, treba da ti se sviđa, treba da ti se kaže da si lepa, sve ovo treba da vidiš i čuješ od Lava. Želim danas da se sredim i sa radošću razmišljam da će biti dobro, iako me niko neće videti.... Gore deca sede i čekaju da ih učim muzici, a ja pišem sve ove gluposti u kancelarija ispod. (U ovom trenutku Sofija ima 29 godina)
11. novembar. Moja mala Petjuša je umrla.
1874 (rad na romanu "Ana Karenjina", rođenje 7. deteta):
17. februara. Koliko god da razmišljam o budućnosti, nema je. I čim se trava zazeleni preko Petjine humke, meni je sve teže - ovo je moja stalna sumorna slutnja.
1875 (rad na drugom delu romana "Ana Karenjina", rođenje 8. deteta):
20. februara. Sin je umro, imao je godinu i 2 meseca.
12. oktobar. Previše povučen seoski život mi konačno postaje nepodnošljiv. Tužna apatija, ravnodušnost prema svemu, a sada, sutra, meseci, godine - sve isto i isto. Probudi se ujutru i ne ustaj. Šta će me podići, šta me čeka? A onda nisam sam: sa Lavom sam godinama sve bliža i bliža, i osećam da me on uvlači, a i sebe, u ovo sumorno, apatično stanje. Boli me, ne mogu da ga vidim ovakvog kakav je sada. Tup, potišten, cele dane i nedelje sedi besposlen, bez truda, bez energije, bez radosti, i kao da se pomirio sa ovim stanjem.
Novembar. Nakon šest meseci trudnoće ćerka Varja je rođena i umrla 2 sata kasnije.
(rad na Ani Karenjinoj):
15. septembra. Lav je otišao u Samaru i otišao u Orenburg, gde je zaista želeo da ide. Želim da se ubedim da mi je drago što je sebi priuštio zadovoljstvo, ali nije tačno, nije mi drago, čak sam i uvređen da usred lepog vremena naše zajedničke ljubavi i prijateljstva - kako je bilo nedavno – mogao je dobrovoljno da se otrgne od mene i naše sreće i kazni me bolnom, dvonedeljnom strepnjom i tugom. Strašno sam umoran: zdravlje mi je loše, disanje je teško, stomak me uznemiruje i boli.
17. septembar. Čudno je pomisliti da se on plaši moje bolesti i da me sam muči svojim odlaskom u najgorem trenutku mog zdravlja. Sada od strepnje ne spavam nijednu noć, ne jedem skoro ništa, gutam suze, ili krišom plačem nekoliko puta dnevno od strepnje. Svaki dan imam grozničavo stanje, a sada uveče drhtim, nervozan sam, i izgleda da će mi glava pući.
18. septembar. Stići će sutra ujutro. I odjednom je danas sve postalo zabavno, i decu je lako naučiti, i sve je tako svetlo u kući, a deca su slatka.
1877 (završava roman „Ana Karenjina“, rođenje 9. deteta).
1878 (Lav Tolstoj 50, Sofija -34):
23. septembar. Godišnjica venčanja, 16 godina.
21. oktobar. Svađala sam se sa Serjožom (sinom): juče sam mu zamerila da voli da zadirkuje, to me mučilo, rekao sam mu da ako zameram, onda volim, želim da moja deca budu srećna, a sreća više zavisi od činjenice koje su svi voleli.
23. oktobar. Ujutro je Lav, nakon što je popio kafu sa mnom, otišao u lov. Učila sam Mašu na ruskom, pa Lizu na francuskom, pa Lelju na nemačkom. Uveče je Lav svirao Veberove i Šubertove sonate, Serjoža je svirao violinu, a ja sam izvezala Andrjušinu haljinu crvenom svilom i sa zadovoljstvom slušala.
Pred njom su 32 godine bračnog života.....
