Lav Tolstoj(1828-1910) je bio pripadnik ruskog plemstva, a njegova porodica je posedovala veliko imanje i stotine sluga. Rane godine mladog plemića bile su ispunjene razvratnošću, nemoralom i nasiljem.
“Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ih na dvoboje kako bi ih ubio,” napisao je. “Gubio sam na kartama, izrabljivao seljake, osuđivao ih na kazne, živio raskalašeno, varao ljude …tako sam živio deset godina.”
Ali on je postepeno odbacio svoj dekadentni način života, kao i nasleđena uverenja o svom aristokratskom poreklu, usvajajući radikalni, nekonvencionalni svetonazor koji je šokirao njegove savremenike.
Njegove rečenice se i dan danas citiraju. U njima se krije mudrost i tajna srećnogi ispunjenogživota. O umetnosti življenja možemo puno naučiti kroz njegove reči, zato za vas izdvajamo njegove najlepše citate:
- Grešiti je delo ljudsko, opravdavati grehe delo je djavlje.
- Čovek je kao razlomak, čiji je brojilac ono što on jeste, a imenilac ono što misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji.
- Većina muškaraca traži od svojih žena vrlinekojih se oni sami ne pridržavaju.
- Savest je glas duše.
Dobro upamtite ove reči!
