Naučni tim je analizirao podatke sa 6000 odraslih osoba koje su bili obuhvaćene s četiri istraživanja – od kojih su tri bila u zemljama mediteranskog pojasa, a jedno u Aziji. Bez obzira na to gde su živeli, ljudi na ishrani koja je najviše ličila na mediteransku, imali su dvostruko manje izglede da će onemoćati u starijoj životnoj dobi od onih čija je ishrana najmanje nalikovala mediteranskoj ishranu.
Sastav mediteranske ishrane
“Svetska populacija stari uz povećanje broja ljudi koji žive do 80-ih godina života i nakon toga i mnogo se pažnje posvećuje tome kako da ljudi u starosti ostanu zdravi i nezavisni”, rekla je voditeljka istraživanja za "Reuters".
“Neki ljudi nakupljanjem zdravstvenih problema i godinama postanu nemoćniji i imaju simptome poput pomanjkanja energije,slabostimišića, slabog apetita igubitka težinekao i osećaja opšte usporenosti pa im je teško da se izvuku iz toga stanja ili da se oporave od bolesti”, kaže Kejt Volters, naučnica sa Univerziteta London u Velikoj Britaniji. To je povezano s rizikom hospitalizacije ili razvojem zavisnosti od tuđe pomoći, kaže Volters. “Tragamo za načinima da se to spreči, uključujući ishranu i vežbanje, među ostalim”.
Već je bilo “mnogo istraživanja o tome koja je vrsta vežbanja dobra, ali mnogo manje o uloziishrane – na primer različitim vrstama ishrane poput mediteranske”, dodala je Volters. Mediteranska ishrana bazira se na tradicionalnim sastojcima tipičnim za Grčku i južnu Italiju i sadrži mnogo namirnica poput povrća, mahunarki i orašastih plodova kao i ribe i morskih plodova. Glavni izvor masnoća je maslinovo ulje, a ne životinjske masti, dok su alkohol i obično vino uključeni u malim ili umerenim količinama, napisali su autori istraživanja u časopisu "Journal of the American Geriatrics Society."
56% manji rizik od nemoći
Naučnici su proučili podatke iz ranijih istraživanja sprovedenih u Kini, Francuskoj, Italiji i Španiji. Sva su istraživanja vrednovala ishranu ispitanika prema tome koliko su slična načelimamediteranske ishrane i rezultat od 6 do 9 označavao je najveću sličnost, a 0 do 3 najmanju sličnost. Prosečno su praćeni oko četiri godine. Ljudi čija je ishrana bila ocenjena rasponom od 4 do 5 imali su 38 posto manji rizikod toga da onemoćaju tokom kasnijeg životnog razdoblja, u poređenju s onima koji su imali najnemediteranskiju ishranu, dok su oni čija je ishrana bila vrednovana rasponom od 6 do 9 imali 56 posto niži rizik.
Prosečna starost ispitanika u tim istraživanjima bila je 70 do 80 godina života pa rezultati sugerišu da mediteranska ishrana kod starijih može biti korisna za održavanje zdravlja i nezavisnosti, kaže Volters. Ali istraživanje ipak nije dokazalo da pridržavanje mediteranske ishrane sprečava nemoć u kasnijim godinama života, priznaje autorka istraživanja. “Četiri studije nisu intervencijske – u kojima se ljudima davala određena ishrana uz postojanje kontrolne grupe, nego posmatračke u kojima se upoređivalo ono što su ljudi sami birali da jedu i njihov rizik od nemoći, kaže dr Majkl Bogaiski iz Njujorškog gerijatrijskog zdravstvenog sistema "Montefiore" koji nije bio uključen u istraživanje.
Razlike u riziku od razvoja nemoći mogle su da budu i zbog drugih razloga povezanih na primer sa time da se radi o tipu osobe koja bira mediteransku ishranu, a ne ishrana sama po sebi, dodao je. “Na primer, maslinovo ulje, riba, orašasti plodovi, sveže voće i povrće mogu biti skupi. Ljudi koji mogu da ih priušte možda mogu da priušte i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, što može objasniti veću verovatnost za bolji ishod”, kaže Bogaiski.
Može da se radi i o obrazovanijim ili zdravstveno osvešćenijim osobama koje će zbog toga verovatnije jesti zdravije namirnice i vežbati, što sve može uticati na rizik od pojave nemoći. Uprkos tome, smatra da se radi o zanimljivom otkriću i dodaje da postoje snažni dokazi koji pokazuju da mediteranska ishrana sprečavakardiovaskularne bolesti.
“Sprečavanje nemoći može biti još jedan razlog za takvu ishranu”, kaže on.
Što je više ishrana starijih osoba mediteranska, to su manji izgledi da će s vremenom onemoćati, pokazuje analiza postojećih naučnih istraživanja
