Ako se poslušaju medicinski saveti, kao imnogobrojna istraživanja dolazi se do poražavajućih podataka, a to je da danas ljudi umiru u sve ranijim godinama.
Uglavnom prerana smrt nastupa usled loših navika, loše ishrane i mnogih poroka koje prate ovo stresno vreme. Izbor je samo i isključivo na čoveku koliko želi da se posveti sebi i ozbiljno svhavti pojedine savete, piše Cajeviza.com
Koliko god nekad bezazleno zvučalo, mala odricanja mogu i te kako poboljšati i produžiti životni vek. Zašto sve prepuštati slučaju? Zar nije najjednostavnije uzeti sudbinu u svoje ruke?
Loše navike koje utiču na životni vek čoveka
Neredovna i loša ishrana
Od davnina je poznato da način ishrane i njen kvalitet u velikoj meri utiču na kvalitet života, pa i na njegovo trajanja. Isto tako važnu ulogu u dugovečnosti čoveka ima i način na koji se hrani, redovno ili neredovno. Neredovna ishrana, tačnije gladovnje, može samo da dovede do pojačanog apetita, što će opet prouzrokovati gojaznost koja svakako nije dobra za ljudsko zdravlje ni u jednom segmentu. Ukoliko se prave veliki razmaci između obroka, mala količina unetih proteina, kao i preskakanje obroka može usporiti metabolizam što nikako nije dobro i u velikoj meri utiče na celoupno zdravlje, pa samim tim i na životni vek ljudi.
Najbolji lek za sve bolesti: Evo šta se dešava kada se nasmejemo od srca!
Cigarete i njihovo štetno dejstvo
O tome koliko cigarete i na koji način ugrožavaju zdravlje opšte je poznato. Pušači ne da samou ništavaju svoj organizam, već štete i svojoj okolini i osobama koje ih okružuju. Pored toga što su cigarete poketači mnogih oboljenja, među kojima je i kancer, one će generalno skratiti život onome ko ih konzumira.
Pušači od ne pušača imaju preko 60 posto veće šanse za ranu smrt, što su dokazala i vodeća istraživanja jedne američke kompanije.
Ovde se govori o osobama koje su dnevno pušile po 5 cigareta u proseku, dok one koje u toku dana popuše više od 10 cigareta povećavaju rizik od smrti i do 85 posto.
Bili aktivni ili pasivni pušači oni su izloženi velikim rizicima da kraće žive od onih koji nisu nikada konzumirali cigarete i trude se da budu u što zdravijem okruženju, bez duvanskog dima.
Alkohol utiče na kraći život
O ovoj opakoj supstanci vekovima se vodi polemika, da li može i da koristi organizmu, osim što ga uništava. Velika je zabluda da će konzumiranje alkohola doneti i šta dobro osobi koja ga pije.
Alkohol je podmukao i delova će tiho i nečujno na ljudski organizam. Čak i umerena konzumacija alkohola dovodi do ozbiljnih srčanih oboljenja i na taj način skražuje i život onome koga koristi. Alkohol nije lek i ne radi ništa dobro za čovečiji organizam.
Razara organe, uništava jetru i nervni sistem i povećava rizik od prerane smrti.
5 znakova podmukle bolesti: Žene, oprez, simptomi su slični menopauzi!
Loš san i hrkanje
Isprekidan i loš san u velikoj meri utiče na kvalitet života, te na taj način može skratiti i sam životni vek. Ono što vrlo često ometa ljudski san, jeste neprijatno hrkanje. Hrkanje ne da samo ometa veći u potpunosti može poremetiti san, što je veliki problem koji možda na prvu deluje bezazleno, ali uopšte nije. Hrkanje je pojava koja osim što ometa snove i smeta okolini, dovodi do ozbiljnih prekida disanja i na taj način može čoveku da skrati život.
Gojaznost je veliki uzročnik hrkanja, te se osobama koje imaju problema sa istim preporučuje smanjenje telesne težine, redovno spavanje na boku i ne uzimanje alkohola pred spavanje.
Kako nedostatak sna utiče na žvotni vek čoveka, isto tako nije zdravo ni preterivati sa spavanjem. Osobe koje spavaju mnogo dugo moguće da imaju problema sa depresijom ili dijabetisom, što su takođe rizici za kraći život. Najidealnije za jednu zdravu odraslu osobu je da spava osam sati kvalitetnog sna, kako bi sebi obezbedila dug život.
Seksualni život
Redovan seks pogotovo kod muškaraca ima moć da produži život. Doneće mnoštva radosti, ali ima sigurno onih koji nisu pomislili da im upravo seksualni život može produžiti životni vek.
Čovek treba da uživa u svakom svom danu i radi samo ono što ga ispunjava, koliko god je to moguće. Postoje dokazi ispitivanja koja su rađena na muškarcima i dokazano je da oni koji imaju normalne i redovne seksualne odnose žive i do 50 posto duže od onih, koji ih nemaju redovno.
Kada osoba previše brine: Ove bolesti će je stići pre ili kasnije!
Stres utiče na dužinu ljudskog života
U današnje vreme, nažalost, jako je malo ljudi koji nisu izloženi stresnim situacijama koje utiču na njih. Stres skraćuje život za 5 i po godina što su dokazale i neke medicinske studije. Postoje razni uzročnici na koje čovek može sam uticati i pokušati da smanji stres koliko je to moguće.
Svađe, loši porodični odnosi, posao, loše nansije, sve to utiče na stres. Osoba koja je pod stresom svoju krv usmerava na srce, mozak i pluća što nikako nije dobro za opšte zdravlje, pa samim tim može biti i uzrok raznim bolestima koje čoveku mogu skratiti život drastično.
Ukoliko se kod čoveka pojavi preskakanje srca, problemi sa snom, stalna prehlada, pad koncentracije, mučnina i gubitak glasa, znači da se nalazi pod velikim stresom koji preti da u velikoj meri skrati njegov životni vek. Veoma je teško izbeći stres u potpunosti u današnjem vremenu, ali ljudi se uvek trebaju truditi da učine nešto lepo i korisno za sebe i svoje zdravlje.
Uvek se treba odvojiti malo vremena samo za sebe. Da li će to biti nekoliko minuta ili pola dana nebitno je. Tada je samo važno da se čovek u potpunosti posveti samo sebi, radi stvari koje ga opuštaju i ne misli ni na šta drugo osim na sebe.
Stručnjaci preporučuju i dosta tečnosti, jer se na taj način takođe smanjuje stres. Ukoliko telo dehidrira to veoma nepovoljno utiče na nervni sistem i mentlno zdravlje, te o ovoj stavci treba posebno voditi računa. Slušanje umirujuće muzike koja opušta uvek je dobar izbor da se stres zaboravi, kao i neka promena fizičkog izgleda kada su žene u pitanju. Ukoliko se žena nalazi pod stresom nova osvežavajuća frizura uvek će biti i pravo osveženje za njen um.
Redovne medicinske kontrole
Naravno, pored svih stvari koje čovek može učiniti sam za sebe, jedna je neminovna, a to je i odlazak kod lekara. Kako bi se sprečila pojava prerane smrti potrebno je redovno se kontrolisati, kako bise ukoliko postoji neki problem pronašao i rešio na vreme. Genetika igra veliku ulogu kada su mnoge bolesti u pitanu, pa i sama dužina življenja, ali ipak ne može se stalno osloniti samo na genetiku i u potpounsti joj vervati. Kako naš narod kaže: “Uvek je bolje sprečiti, nego lečiti”.
