Šta čoveka čini srećnim?
Novac, ljubav, uspeh? Mnogi veruju da je sreća rezultat povoljnih okolnosti. Ali zašto onda neki ljudi osećaju nesreću iako imaju sve, dok se drugi raduju životu uprkos teškoćama?
Mihail Litvak – poznati ruski psihoterapeut, doktor medicinskih nauka i autor više od 30 knjiga iz oblasti psihologije.
Njegova dela bave se ličnim razvojem, međuljudskim odnosima i psihološkom samoodbranom. Bio je izvanredan čovek, a preminuo je 2020. godine.
Jedan od osnovnih pravaca njegovog učenja jeste svestan pristup sreći. Litvak tvrdi da sreća ne dolazi spolja – ona se stvara iznutra.
On savetuje da se oslobodimo iluzija, preuzmemo odgovornost za sopstveni život i naučimo da upravljamo svojim emocijama i ponašanjem.
Razmotrimo njegove ključne misli detaljnije.
1. Ne trudite se da se svima dopadnete
"Ne znam put do uspeha. Ali znam put do neuspeha – to je želja da se svima dopadnete."
Zamislite osobu koja celog života pokušava da ugodi drugima: bira posao prema savetu roditelja, oblači se kako se sviđa prijateljima, započinje veze koje društvo "odobrava". Izgleda da sve radi "kako treba", ali unutra oseća prazninu i nezadovoljstvo.
Zašto se to dešava? Zato što je nemoguće svima se dopasti. Na svetu postoji osam milijardi ljudi, a svaki od njih ima sopstvene ukuse, preferencije i uverenja. Neko će vas pohvaliti, neko osuditi. Ako se neprestano prilagođavate drugima, u jednom trenutku ćete prestati da razumete šta je to što vi zapravo želite.
Važno je: učiti da donosite odluke na osnovu sopstvenih vrednosti, a ne iz straha od osude. Kada prestanete da se trudite da se svima dopadnete, oko vas će ostati samo oni ljudi koji vas prihvataju onakvima kakvi zaista jeste. I ranjivost nije nešto čega se treba plašiti.
2. Ne tražite sreću izvan sebe
"Ne juri za srećom. Mogu ti reći gde se nalazi – u tebi samom."
Koliko puta sebi kažemo: "Kad bih samo našao savršenog partnera – bio bih srećan!", „Kad kupim stan – konačno ću uživati!", "Kad postignem uspeh – sve će se srediti!"
Ali, kada ostvarimo te ciljeve, radost traje samo nekoliko nedelja, a zatim se pojavljuje nova želja. Opet vezujemo sreću za nešto spoljašnje.
Sreća nije destinacija, već način života. Ona ne leži u budućim dostignućima, već u tome kako živimo sada.
Zbog toga što sreću gledaju van sebe, čak i dobri ljudi ne mogu očekivati sreću.
Šta raditi: učiti da se radujemo sitnicama – ukusnoj kafi, dobroj knjizi, sunčanom danu. Ne odlagati život "za kasnije", već već danas raditi ono što nas ispunjava.
3. Preuzmite odgovornost za svoj život
"Svako može prevaspitati samo jednu osobu – sebe."
Šef vas ne ceni, bliski ljudi vas ne podržavaju, prijatelji kritikuju vaše snove. Čini se da su svi protiv vas?
Ali, ako stalno čekate da se drugi promene, život će ostati nezadovoljavajući.
Ne možemo promeniti druge, ali možemo promeniti svoj stav i svoje postupke.
Šta je važno: prestati se žaliti i početi tražiti rešenja. Ako vam se nešto ne sviđa, ne čekajte promene – niko neće doći da vas spasi. Promene morate stvoriti sami.
I, naravno, razvijati sebe, a ne pokušavati da preoblikujete druge.
4. O strahovima
"Želiš da upoznaš svog najvećeg neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Pobedi njega – ostali će pobeći."
Često nam se čini da nas sputavaju spoljašnje okolnosti: nedostatak novca, glupi ljudi, surov svet. Ali, ako zagrebemo dublje, shvatamo da je naš najveći neprijatelj – strah.
- Strah od promena nas drži na poslu koji ne volimo.
- Strah od osude nas sprečava da ostvarimo svoje snove.
- Strah od samoće nas primorava da ostanemo u destruktivnim vezama.
Kada shvatimo da su naši problemi zapravo unutrašnje barijere, prestajemo da krivimo svet i počinjemo da delujemo. Strah, lenjost i nesigurnost leče se akcijom.
5. Budite iskreni i ne trpite ono što vam ne prija
"Nikada ne treba trpeti! Treba odmah dati povratnu informaciju. Ne očekujte da partner sam shvati da vam nešto smeta."
Mnogi ljudi ćute o stvarima koje ih nerviraju, plašeći se sukoba. Ali, ćutanje ne rešava problem – samo ga pogoršava.
Ako vas nešto muči – recite to jasno, ali na poštovanje način. Ljudi ne umeju da čitaju misli.
Naučite da kažete "ne" kada vam nešto ne prija.
Izražavajte svoja osećanja smireno, bez optužbi, iz ja-perspektive.
6. Nada nije uvek vaš prijatelj
"Kažu da nada umire poslednja. Ja bih je ubio prvu. Kada nada umre – nestaje strah, kada nada umre – čovek postaje delatan, kada nada umre – pojavljuje se samostalnost."
„Ja se nadam da će se on promeniti" – i godinama trpite toksičnu vezu. "Ja se nadam da će se situacija poboljšati" – i ne preduzimate ništa.
Ne treba se nadati, već delovati. Kada nada umre, shvatamo da sve zavisi samo od nas.
Svaka od ovih misli velikog Mihaila Litvaka predstavlja korak ka pravoj sreći – onoj koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
NE PROPUSTITE
Samo ovako možete prepoznati psihopatski poremećaj kod dece
