Postojao je svet u kojem izbor supružnika može uticati na sudbinu čitavih kontinenata. Svet u kojem je ljubav često ustupala mesto politici, a čistoća krvi se cenila više od zdravlja potomaka. Taj svet sastojao se od evropskih kraljevina, gde su dinastički brakovi vekovima određivali tok istorije.
Kruna po ceni genetike
Faraoni i njihove sestre
Priča o ovom svetu počinje na tlu drevnog Egipta. Tamo su faraoni redovno stupali u brak sa svojim sestrama. Zašto? Da bi sačuvali božansku krv i pravo na presto.
Uzmimo za primer čuvenog faraona Ehnatona. Njegova supruga i sestra Nefertiti bila je primorana da nosi visoku krunu kako bi sakrila dvostruko izdužen potiljak. A njihov sin Tutankamon, nije mogao da okrene glavu, a da ne okrene čitavo telo. Nije ni čudo što su ga prikazivali kako sedi čak i dok gađa lukom i strelom.
Zanimljiva je činjenica da je čak i Kleopatra, poslednja egipatska kraljica, bila udata za dvojicu svoje rođene braće (dodouše, ne u isto vreme).
Evropski "uvoz" tradicije
Činilo se da će sa padom Egipta ova praksa otići u zaborav. No, evropski monarsi su preuzeli štafetu, iako u nešto blažoj formi.
Uspon dinastičkih saveza
Habsburzi – majstori porodičnih veza
Glavni "junaci" priče su Habsburzi. Ova dinastija vladala je ogromnim carstvom, koje se protezalo od Beča do Meksika. Njihov moto mogao bi biti: "Zašto ratovati kada se možeš ženiti?"
Filip Lepi, oženivši se španskom princezom Huanom, u miraz je dobio čitavo kraljevstvo. Ali sa krunom su došli i problemi: Huana, rođena iz blisko-srodničkog braka, patila je od ozbiljnih mentalnih poremećaja. Čak su je prozvali "Ludom".
Karl II – vrhunac dinastičke politike
Zvezda (ili antizvezda) ove priče je kralj Karlos II Španski. Njegovo porodično stablo više je podsećalo na zapetljani grm. Dok prosečan čovek u petom kolenu ima 32 pretka, Karl ih je imao samo 10.
Rezultat? Karl je rođen sa ozbiljnim fizičkim i mentalnim manama. Nije mogao da govori do četvrte godine, da čita do desete, a hodanje je naučio još kasnije. Njegova donja vilica bila je toliko deformisana da nije mogao ni normalno da govori ni da žvaće.
Leopold I – "zanimljiv" izgled
Nisu svi Habsburzi prošli tako loše kao Karl II. Uzmimo, na primer, cara Svetog Rimskog Carstva Leopolda I. Nije patio od mentalnih poremećaja i imao je mnogo dece. Ali izgled... Recimo samo da mu je donja vilica bila istaknuta čak i po habsburškim standardima.
"Habsburška vilica“ postala je toliko poznata da se može primetiti čak i na fotografijama modernih članova dinastije.
Posledice i pouke
Marija Terezija – dašak sveže krvi
Do XVIII veka i sami Habsburzi su shvatili da je vreme za promene. Marija Terezija, poslednja iz loze, rodila je 16 dece i razaslala ih po svim evropskim dvorovima. Tako je započelo genetsko "provetravanje" evropskih monarhija.
Viktorijanska era – novi krug
Ali istorija voli da se ponavlja. U XIX veku kraljica Viktorija i danski kralj Kristijan IX postali su novi "šampioni" dinastičkih brakova. Njihovi potomci zauzeli su gotovo sve evropske prestole.
Rezultat? Do početka XX veka gotovo svi monarsi Evrope bili su međusobno u srodstvu. Ruski car Nikolaj II, britanski kralj Džordž V i nemački kajzer Vilhelm II – svi su oni bili rođaci.
Hemofilija – "carska bolest"
Ali blisko-srodnički brakovi doneli su i neželjene posledice. Kraljica Viktorija postala je ozloglašeni nosilac gena za hemofiliju, bolest koja se brzo proširila među kraljevskim porodicama Evrope.
Najpoznatiji "naslednik" ovog gena bio je prestolonaslednik Aleksej, sin cara Nikolaja II i carice Aleksandre Fjodorovne (unuke kraljice Viktorije). Dečak je patio od teškog oblika hemofilije, što je u velikoj meri uticalo na sudbinu poslednjih Romanovih i, možda, cele Ruske imperije.
Činilo se da bi rodbinske veze među kraljevima trebalo da donesu mir, ali nije. Prvi svetski rat bio je, u suštini, velika porodična svađa.
NE PROPUSTITE
Upoznajte se sa zanimljivom kulturom i istorijom Aranđelovca
