Malo je filosofskih rečenica koje su izazvale toliko tumačenja i rasprava kao završna misao Kamijevog eseja "Mit o Sizifu". On je svoj esej zaključio sledećim rečima:
"Treba zamisliti Sizifa srećnim" (fr. "Il faut imaginer Sisyphe heureux.")
Ova jednostavna, ali duboka misao sažima Kamijevu filosofiju apsurda i način na koji čovek može pronaći smisao u svetu koji mu ga ne nudi. U vremenu stalnih izazova i nesigurnosti, ovaj citat postaje relevantniji nego ikada – kako pronaći sreću u neprekidnoj borbi sa svakodnevnim životom?
Apsurd i pobuna protiv besmisla
Kami je u "Mitu o Sizifu" koristio lik iz grčke mitologije kako bi objasnio svoj pogled na ljudsku egzistenciju. Sizif je osuđen da večno gura kamen uzbrdo, samo da bi se kamen svaki put skotrljao nazad. Na prvi pogled, njegova sudbina deluje besmisleno i tragično. Ipak, Kami zaključuje da je Sizifova svest o apsurdu upravo ono što mu daje slobodu.
Umesto da očajava, Sizif može prihvatiti svoju sudbinu, pomiriti se s njom i pronaći zadovoljstvo u samom činu guranja kamena. Na taj način, on prestaje da bude žrtva i postaje gospodar sopstvenog života.
U savremenom svetu, mnogi ljudi osećaju da su zarobljeni u sopstvenim "Sizifovim sudbinama" – beskrajnom radu, društvenim pritiscima i životnim obavezama koje se neprestano ponavljaju. Međutim, Kamijeva poruka je da sreća nije u krajnjem cilju, već u samom procesu.
Umesto da tražimo dublji smisao tamo gde ga možda nema, možemo prihvatiti život takav kakav jeste i pronaći lepotu u njemu. Kami nas podseća da čak i u ponavljajućim, svakodnevnim zadacima možemo pronaći zadovoljstvo ako ih radimo s punom svešću i prisutnošću.
Iako ne možemo uvek promeniti okolnosti, možemo promeniti način na koji ih doživljavamo. Upravo u tom pogledu leži sloboda.
Sizif danas: Snaga u prihvatanju sudbine
Kami nije tvrdio da je sreća laka ili da dolazi sama od sebe. Naprotiv, ona zahteva svestan trud i pomirenje s apsurdom života. Možda ne možemo izbeći svakodnevno "guranje kamena", ali možemo odlučiti da to radimo s osećajem svrhe i unutrašnje snage.
Zato, ako se sledeći put osećate kao Sizif pred beskrajnim usponom, setite se Kamijevih reči – možda je ključ sreće upravo u prihvatanju borbe.
NE PROPUSTITE
Autor knjiga o Patrijarhu Pavlu, Jovan Janjić, otkriva kako je postao monah
