Endokrinolog Snežana Polovina govorila je u emisiji „RTS Ordinacija“ o štitastoj žlezdi, simptomima koji mogu ukazivati na poremećaj njenog rada, kao i o tome šta bi trebalo preduzeti kada ih prepoznamo.
Štitasta žlezda je endokrina žlezda oblika leptira koja se nalazi u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice, uz prednji deo dušnika. Njeni hormoni imaju veoma važne uloge u organizmu i utiču na brojne procese, među kojima su metabolizam, rast i razvoj, rad srca, seksualna funkcija kod oba pola, održavanje trudnoće, nivo glukoze u krvi, telesna temperatura i metabolizam kalcijuma.
Simptomi usporenog rada štitaste žlezde
Doktorka Snežana Polovina objasnila je da poremećaj rada štitaste žlezde može da se ispolji kroz niz različitih simptoma, od kojih se neki u početku mogu pripisati umoru, stresu ili svakodnevnom načinu života.
"Javalja se i osećaj umora, javlja se vrlo često zaboravnost i ti kognitivni poremećaji, usporeno razmišljanje. Zato što naš mozak zavisi od količine horomona štitaste žlezde, i ako njih nema dovoljno, on radi usporeno. Javlja se suvoća kože, zato što je smanjena prokrvljenost kroz kožu, zato što je, u stvari usporena cirkulacija. Sve se usporava, metabolizam se usporava, varenje se usporava, zadržava se veća količina tečnosti, nakuplja se masna masa tela. Znači, dolazi do jednog opšteg usporavanja na svim poljima u organizmu. Usporava se rad srca, dolazi do porasta donjeg krvnog pritiska, a do snižavanja gornjeg krvnog pritiska, pa razmak između njih bude manji. Nakupljaju se masti u krvi, raste holesterol, višestruko raste holesterol" - objasnila je doktorka Snežana i dodala:
"Ukoliko su ovi simptomi prisutni, uvek treba da se proveri štitasta žlezda."
Čvorići na štitastoj žlezdi
Pored poremećaja funkcije, pažnju privlače i promene koje se mogu pojaviti unutar same štitaste žlezde. Čvorovi mogu biti različite veličine i prirode, a njihovo prisustvo ne znači automatski da je reč o malignom oboljenju.
"Čvorovi mogu da budu čak mikroskopske veličine, da se ne mogu videti ni po ultrazvukom, a mogu biti veoma maligni. Postoji medularni karcinom štitaste žlezde koji ima milimetar do dva, a da već ima veliki maligni potencijal. Određuje se pomoću tumor markera. Određuje se nivo kalcidonina i on će pokazati da li neki od tih čvorića nosi maligni potencijal za tu vrstu tumora. Nekada se dešava da su veliki čvorovi preko 6 cm koji su se već pretvorili u ciste, ispunili tečnošću i oni uopšte nisu opasni", - objasnila je doktorka.
Zbog toga sama veličina čvora nije dovoljna da bi se procenilo da li je promena opasna. Lekar procenjuje njen izgled, karakteristike i druge nalaze, a po potrebi se rade dodatne analize i pregledi.
Koji su faktori rizika za pojavu raka štitaste žlezde?
Kada je reč o karcinomu štitaste žlezde, među faktorima rizika navode se određene genetske mutacije, nizak nivo joda i izloženost zračenju. Ipak, prisustvo čvora ili uvećane štitaste žlezde samo po sebi ne znači da osoba ima rak.
U štitastoj žlezdi mogu se pojaviti različite benigne, odnosno nekancerogene promene. Jedna od njih je struma, odnosno uvećanje štitaste žlezde, koje može dovesti do toga da žlezda postane veća nego što je uobičajeno, a mogu se razviti i različiti čvorići ili izbočine.
Gušavost se uobičajeno ne širi na druge delove tela i najčešće nije životno ugrožavajuće stanje, ali njen uzrok i funkciju štitaste žlezde treba proceniti.
Tiroidni čvorovi nisu uvek znak raka
Još jedno često benigno stanje jesu tiroidni čvorovi, koji se pojavljuju kao kvržice unutar štitaste žlezde. Iako određeni broj ovih promena može biti maligni, većina čvorova nije kancerogena.
Prema navedenim podacima, u oko 5 do 15 odsto slučajeva čvorovi na štitastoj žlezdi mogu se razviti u rak, dok većina ostaje benigna.
Zbog toga je važno da se svaka sumnjiva promena proceni odgovarajućim pregledima, umesto da se zaključak donosi samo na osnovu toga što je čvor pronađen.
Neke promene u štitastoj žlezdi jesu maligne, što znači da mogu zahvatiti okolna tkiva i, u određenim slučajevima, proširiti se na druge delove organizma. Pravovremena procena i praćenje promena zato imaju važnu ulogu.
Ukoliko osoba primeti simptome poput izraženog i dugotrajnog umora, usporenosti, problema sa pamćenjem i koncentracijom, suve kože, promena telesne težine ili drugih neuobičajenih tegoba, ne treba unapred zaključivati da je uzrok upravo štitasta žlezda, ali je opravdano razgovarati sa lekarom i, prema njegovoj proceni, proveriti njenu funkciju.
Izvor: Stil/RTS Ordinacija
