Ovako treba da se hrane žene koje imaju problem sa štitastom žlezdom: Primer jelovnika sa 4 obroka

Mnogi se pitaju: šta konkretno jesti da bi štitna žlezda bila aktivna, da bi se ubrzao metabolizam i da bi telo imalo dovoljno energije za svakodnevne obaveze?

Navike u ishrani i određeni nutrijenti mogu ili usporavati, ili ubrzavati metabolizam.
Ako organizam ne dobija ono što mu je potrebno, rad štitne žlezde se postepeno usporava, metabolizam stagnira, a slobodni radikali polako oštećuju ćelije. To stanje se može uporediti sa „stajaćom močvarom“ — sve je tromo, usporeno i bez energije.

Važno je napomenuti da sistem ishrane ne podrazumeva obilna jela ako ne postoji i visoka dnevna aktivnost.
Ako napravimo ukusan i kaloričan meni, a pritom se malo krećemo — višak kalorija neminovno vodi ka opterećenju organizma.

S druge strane, oni koji jedu premalo i preskaču obroke takođe rizikuju — može doći do gubitka aktivne mišićne mase i lošeg funkcionisanja organa. Zdravo telo zahteva i vitkost i snagu.

Ključni nutrijenti za rad štitne žlezde

Funkcija štitne žlezde oslanja se na nekoliko osnovnih energetskih i gradivnih elemenata:

• Belančevine i aminokiselina tirozin
• Jod
• Vitamin A
• Vitamini B grupe
• Selen
• Cink
• Gvožđe

U nastavku je detaljno objašnjeno kako svaki od ovih nutrijenata utiče na zdrav metabolizam.

1. Vitamin A — podrška hormonima i antioksidans štitne žlezde

Vitamin A pomaže jodu da učestvuje u metaboličkim procesima.
Njegov nedostatak može dovesti do porasta TSH (tiroidno–stimulišućeg hormona), što ukazuje na usporen rad štitne žlezde.

Takođe, vitamin A igra ulogu snažnog antioksidansa i štiti štitnu žlezdu od oštećenja.

2. Vitamini B grupe — temelj metabolizma svake ćelije

Vitamini B grupe učestvuju u procesu metilacije, ključnom koraku metabolizma.
Njihov nedostatak se često javlja usled:

• dijeta siromašnih nutritivno vrednim namirnicama,
• stresa,
• problema sa crevima,
• uzimanja brojnih lekova,
• alkohola.

Kada ih nema dovoljno, javljaju se simptomi poput umora, otoka, depresije, lošeg sna i opadanja kose.

3. Jod — osnovni građevinski element hormona

Hormon T4 se sastoji od tirozina i četiri molekula joda.

Da bi se pretvorio u aktivni T3, potreban mu je mikromineral selen, koji uklanja jedan molekul joda — i time „aktivira“ hormon.

Nedostatak joda nastaje zbog:

• siromašne i jednolične ishrane,
• pijenja nefiltrirane gradske vode,
• konzumacije industrijske hrane gde se koristi brom (konkurent jodu).
• Dovoljno joda dobijaju oni koji jedu:
• ribu i morske plodove,
• jaja,
• morske alge,
• kvalitetne mlečne proizvode.

Usporena štitna žlezda znači i sporiju detoksikaciju — zato je važno unositi puno čiste vode i vlakana.

4. Gvožđe — neophodno za stvaranje hormona

Bez gvožđa, štitna žlezda ne može da proizvodi svoje hormone.
Nedostatak gvožđa blokira enzim peroksidazu i može dovesti telo u „režim spavanja“. Tada raste TSH i povećava se zapremina žlezde.

Najbolji test je feritin, jer normalan hemoglobin ne isključuje anemiju.

U riziku su:

• žene sa obilnim menstruacijama,
• osobe na biljnoj ishrani,
• sportisti,
• adolescenti,
• osobe sa lošom apsorpcijom.

5. Belančevine — gradivni materijal štitne žlezde

Dovoljan unos proteina:

• obezbeđuje energiju,
• podržava sintezu hormona,
• sprečava nedostatak joda,
• smanjuje oksidativni stres.

Životinjski proteini sadrže tirozin i fenilalanin — osnovne gradivne jedinice hormona štitne žlezde.

6. Selen — glavni čuvar i aktivator

Selen:

• pretvara T4 u aktivni T3,
• štiti štitnu žlezdu od slobodnih radikala,
• zajedno sa glutationom brani organizam od autoimunih napada,
• smanjuje rizik od toksičnosti kod viška joda.

7. Cink — mineral koji pokreće ćelijsku energiju

Cink je ključan za:

• stvaranje hormona štitne žlezde,
• rad enzimskih sistema,
• osetljivost ćelijskih receptora.

Nedostatak cinka podiže leptin — hormon koji izaziva prejedanje i skladištenje masnoće.

Gde sve to naći u ishrani?

Osnova je čista, prirodna, celovita hrana.
Industrijska, prerađena i nutritivno siromašna hrana ne može obezbediti pravilnu hormonalnu i metaboličku funkciju.

Primer uravnoteženog jelovnika za štitnu žlezdu (4 obroka)

Doručak

• Ovseni omlet (ovsyanoblin) sa paštetom od jetre ili morskim plodovima
• Kašika nutritivnog kvasca
• Sveža sezonska salata
• Šaka bobičastog voća za desert

Ručak

• Ćufte od ćuretine pravljene na pari
• Povrće sveže ili dinstano sa malo kvalitetnog ulja
• Heljda sa lukom i šargarepom
• Desert: 10–15 g tamne čokolade + mali citrus (npr. mandarina)

Večera

• Pečena skuša
• Boranija sa začinima i maslinovim uljem
• Polovina avokada
• Desert: kakao napitak + kivi

Četvrti obrok

• Bezglutenski tost sa humusom i/ili crvenom ribom
• Šaka bobičastog voća

Alternativa: domaći sirniki od bezglutenskog brašna

Dva brazilska oraha dnevno — odličan izvor selena i korisna navika za zdravlje endokrinog sistema.

Ali ne više od toga!