Uprkos činjenici da ne postoji posebna dijeta koja može u potpunosti da izleči poremećaje rada štitne žlezde, pravilna ishrana igra značajnu ulogu u očuvanju njenog zdravlja i ublažavanju simptoma. Određene namirnice mogu doprineti boljem funkcionisanju štitaste žlezde, dok druge mogu dodatno opteretiti njen rad.
Jod je jedan od ključnih minerala neophodnih za proizvodnju hormona štitne žlezde. Zato je pravovremeno otkrivanje poremećaja i prilagođavanje ishrane od velikog značaja. Stručnjaci savetuju da se, ukoliko postoji sumnja na probleme sa štitnom žlezdom, ne odlaže pregled i analiza hormona TSH, T3 i T4. Bilo da je reč o smanjenom ili pojačanom radu štitaste žlezde, savremena medicina nudi efikasne terapije, a odgovarajuća ishrana može značajno doprineti uspešnom lečenju.
Oprez i sa previše joda
Iako je nedostatak joda jedan od najčešćih uzroka poremećaja rada štitne žlezde, ni preteran unos nije poželjan. Većina ljudi unosi dovoljne količine joda zahvaljujući jodiranoj kuhinjskoj soli. Međutim, osobe koje se pridržavaju dijete sa smanjenim unosom natrijuma trebalo bi da obrate pažnju na druge izvore ovog minerala.
Dijetetičarka dr Mira Ilić upozorava da su morske alge izuzetno bogate jodom, zbog čega ih ne treba konzumirati svakodnevno.
– Prekomeran unos joda može biti jednako štetan kao i njegov nedostatak. Jedna porcija salate od morskih algi nedeljno ili povremena konzumacija sušija sasvim su dovoljni da se zadovolje potrebe organizma – ističe dr Ilić.
Namirnice koje prijaju štitnoj žlezdi
1. Sok od celera
Započinjanje dana sveže ceđenim sokom od celera može imati pozitivan efekat na organizam. Celer sadrži brojne antioksidanse, među kojima se izdvaja luteolin – jedinjenje poznato po antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima. Ove supstance mogu doprineti očuvanju zdravlja štitne žlezde i jačanju imunološkog sistema.
2. Jogurt – prirodan izvor joda
Mlečni proizvodi predstavljaju značajan izvor joda. Posebno se preporučuju običan i grčki jogurt sa smanjenim sadržajem masti, jer jedna porcija može obezbediti i do polovine dnevnih potreba za ovim mineralom.
3. Brazilski orah bogat selenom
Brazilski orasi sadrže velike količine selena, minerala koji učestvuje u regulaciji hormona štitne žlezde. Istraživanja pokazuju da adekvatan unos selena može smanjiti rizik od hipotireoze, ali i pomoći osobama koje boluju od Hašimotovog tireoiditisa ili Grejvsove bolesti.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati. Samo jedan brazilski orah sadrži gotovo dvostruko više selena od preporučene dnevne doze, pa je umerenost ključna.
4. Mleko obogaćeno vitaminom D
Jedna čaša mleka sa smanjenim sadržajem masti obezbeđuje značajan deo dnevnih potreba za jodom. Ukoliko je mleko dodatno obogaćeno vitaminom D, njegov značaj je još veći, budući da istraživanja pokazuju da osobe sa hipotireozom često imaju manjak ovog vitamina.
5. Riba
Morska riba, naročito bakalar i tunjevina, predstavlja odličan izvor joda. Stručnjaci ističu da je nedovoljan unos joda jedan od glavnih uzroka pojave gušavosti, posebno kod populacije koja živi daleko od mora.
6. Školjke i škampi
Plodovi mora, poput školjki i škampa, takođe sadrže značajne količine joda. Već mala porcija škampa može zadovoljiti više od petine dnevnih potreba organizma za ovim mineralom.
7. Jaja – prava superhrana
Jaja su dragocen izvor i joda i selena. Jedno jaje dnevno može obezbediti značajan deo preporučenog dnevnog unosa ovih nutrijenata, zbog čega ih stručnjaci često nazivaju superhranom za štitnu žlezdu.
8. Bobičasto voće
Borovnice, kupine, brusnice i drugo bobičasto voće bogato je antioksidansima koji štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Naučna istraživanja ukazuju na to da osobe sa hipotireozom imaju povećan oksidativni stres, pa redovna konzumacija bobičastog voća može biti od koristi.
Namirnice koje mogu otežati rad štitne žlezde
1. Gluten
Osobama sa hipotireozom, naročito onima koje boluju od celijakije, savetuje se oprez kada je reč o glutenu. Gluten može iritirati creva i smanjiti apsorpciju lekova za štitnu žlezdu. Zbog toga je preporučljivo konsultovati lekara o eventualnom ograničavanju njegovog unosa.
2. Prerađena i brza hrana
Iako je često veoma slana, industrijski prerađena hrana uglavnom ne sadrži jodiranu so. Istovremeno, prekomeran unos natrijuma povećava rizik od visokog krvnog pritiska, bez značajnijeg doprinosa unosu joda.
3. Previše kafe
Stručnjaci upozoravaju da prekomerna konzumacija kafe može nepovoljno uticati na funkciju štitne žlezde. Kafa može ometati iskorišćavanje joda i apsorpciju lekova, pa se osobama sa poremećajima rada štitaste žlezde savetuje umerenost.
4. Masna i pržena hrana
Masna i pržena hrana može smanjiti efikasnost terapije za štitnu žlezdu jer otežava apsorpciju hormona koji se uzimaju kao lek. Zbog toga stručnjaci preporučuju ograničavanje unosa pržene hrane, putera, margarina, majoneza i masnog mesa.
Pravilno izbalansirana ishrana, uz redovne lekarske kontrole i odgovarajuću terapiju, može značajno doprineti očuvanju zdravlja štitne žlezde i poboljšanju kvaliteta života.
