Natrijum pomaže opuštanju i kontrakciji mišića, reguliše nervne impulse i balansira minerale i vodu, a količina soli koja nam je potrebna već je prisutna u namirnicama koje se koriste u ishrani.
Koliko soli vam je dnevno potrebno, a šta je previše, koji su dugoročni efekti unosa većih količina i kako sebi možete da pomognete jer simptomi nisu nimalo bezazleni i ostavljaju velike posledice na organizam, pre svega na kardiovaskularni sistem, za Stil govori prof. dr Ljiljana Trajković Pavlović.
Naš organizam ima veliki kapacitet da u dužem vremenskom periodu reguliše bilans natrijuma (soli) u organizmu, ali vremenom se to menja. Najčešće se javlja povišen krvni pritisak, koji oštećuje krvne sudove, slabi rad srca, a ako već imate hipertenziju - može doći do pucanja krvnih sudova, najčešće u mozgu i pojave šloga.
Koliko smo bolesni?
- Kardiovaskularne bolesti (KVB) u Srbiji, kao i u većini zemalja sveta, jesu vodeći uzrok smtnosti (više od 50%). To ne bi bio problem sam po sebi da one nisu istovremeno i vodeći uzrok prevremene smrtnosti i onesposobljenosti. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku očekivano trajanje života u Srbiji je 75godina (78 za žene, 72 za muškarace), što je niže od evropskog proseka koji iznosi 81 godinu. To znači da se za svaku osobu koja u Srbiji umre ili je fizički ili mentalno onesposobljena pre 75.godine smatra da je to prerana smrt, odnosno onesposobljenost. Jedan od razloga je svakako i preteran unos soli.
Da li uz srce, mozak i krvne sudove stradaju i drugi organi?
- Jedan od vrlo značajnih faktora rizika za razvoj KVB je visok krvni pritisa. U Srbiji 46 odsto odraslih ima povišen pritisak. Na visinu pritiska jedne osobe utiču brojni činioci, ali utvrđeno je da je prosečna vrednost srazmerna prosečnom dnevnom unosu kuhinjske soli. Ta povezanosti je linearna, direktno proporcionalna ako je prosečna vrednost unosa soli veća od 5g/dan. Inače, promena krvnog pritiska se dešava kroz bubrege. Previše soli otežava im da se otarase tečnosti koja organizmu nije potrebna. Kao rezultat, pritisak raste, stradaju bubrezi, ali i drugi organi.
Koliko soli nam je potrebno, a šta je previše?
- Zdravim odraslim osobama preporučuje se dnevni unos do 5g. U industrijski razvijenim zemaljama unosi se do 10g natrijumhlorida dnevno, dok stanovništvo zemalja u razvoju unosi preko 15g. U Srbiji prosečan dnevni unos soli je u fazi ispitivanja, ali preliminarni rezultati pokazuju da iznosi od 12-14g!
Da li na gornju vrednost prihvatljivog dnevnog unosa soli mogu uticati i neki posebni činioci?
- Mogu. To je, pre svega, osetljivost organizma na unos soli. Iako je genetska predispozicija bitna za odgovor organizma na povećan unos soli, procenat osetljivih osoba povećava se sa godinama života, sa povećanjem telesna mase i prisustvom nekih oboljenja kao što su oboljenja bubrega i dijabetes. Osobama koje imaju oslabljen rad srca ili bubrega preporučuje se manji unos soli, što se postiže u dogovoru sa svojim doktorom.
Da li preporučujete zamene za so, treba li da ih koriste ovi pacijenti?
- Sa svojim doktorom se mora postići dogovor oko eventualnog korišćenja zamena za kuhinjsku so. Određeni proizvodi zamena za kuhinjsku so sadrže kalijum koji, ako se unese u prevelikoj količini, može kod određnih oboljenja da dovede do daljeg pogoršanja, pa i smrtnog ishoda.
Koje namirnice doprinose najmanjem, a koje najvišem unosu soli?
- Prirodan sadržaj soli (natrijuma) u ukupnom dnevnom unosu učestvuje sa 10 -15 odsto, količina koja se doda u toku pripreme i u toku obeda učestvuje sa 15-20 odsto, a najveća količina soli, oko 65-80 odsto, poreklom je iz industrijski proizvedene hrane.
SADRŽAJ SOLI U 100g:
Hleb 1,2g; kroasan sa viršlom 2.2g; piroška sa sirom 1,2g; slane grickalice 1,7-2,2g; pljeskavica / ćevapi 2,7g; pica 1,6 g; burek sa sirom / mesom 2,2g; konzervosano povrće 1,6-1,9g; mesni narezak / posebna kobasica 1,7 g; gotovi obroci „brze hrane“ 2,2g; sirevi 1,6-1,9g.
Postoje li načini da se redukuje unos soli iz industrijski proizvedene hrane?
- Stanovništvo sve češće i u sve većim količinama koristi industrijski proizvedene namirnice i obroke, pa zdravstvene vlasti mnogih zemalja sprovode nacionalne programe za redukciju unosa soli kroz kampanje namenjene stanovništvu i proizvođačima gotove hrane. Rezultati postignuti u Japanu, Finskoj i Velikoj Britaniji prepoznati su na međunarodnom nivou.
Blago smanjenje unosa soli, od dva do tri grama na populacionom nivou bilo je praćeno relativno velikim smanjenjem smrtnosti od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, ukupne smrtnosti i produžetkom očekivanog trajanja života. Sprovođenje navedenih programa ima i povoljan finansijski učinak na zdravstvene fondove.
Kakvo je stanje u Srbiji?
- Pravilnik o prehrambenim i zdavstvenim izjavama u Srbiji daje mogućnost proizvođačima hrane da na deklaracije stave oznaku “smanjen sadžaj soli” ako je ta količina za 25 odsto manja u odnosu na uobičajenu količinu u sličnim proizvodima. Treba ipak znati da smanjenje sadržaja soli u industrijski proizvedenoj hrani nije jednostavan proces. So služi kao konzervans (suhomesnati proizvodi, sirevi, turšija), neophodna je za tehnoliški proces proizvodnje (hleb, peciva...) i pritom je jeftina sirovina.
Šta savetujete kad su najmlađi u pitanju?
- Deca se ne rađaju sa razvijenim ukusom za slano, on se kasnije stiče. Ako ih naučimo da hranu jedu sa malo soli, oni će to usvojiti za čitav život. To su zdrave navike koje od rođenja treba da im usadimo.
Glavni savet jeste nuditi deci raznovrsnu hranu, ali unos soli i šećera svesti na minimum!
A kakva je vaša poruka svim čitaocima Stila?
- Pojedinac može da smanji unos soli birajući manje slanu industrijski proizvedenu hranu, pripremom manje slane hrane kod kuće i nedosoljavanjem hrane tokom obroka. Period navikavanja na manje slanu hranu traje 2-3 meseca.
Uvek pročitajte etikete i proverite sadržaj natrijuma u hrani koju kupujete. Kada je u pitanju smrznuto povrće, birajte ono koje je „sveže zamrznuto“, klonite se onog sa već dodatim začinima ili sosovima; izaberite sveže meso umesto pakovanog, a od začina uzimajte one koji navode količinu natrijuma.
Može li još nešto da se učini?
- Najveći pojedinačni doprinos ukupnom unosu soli jeste hleb jer je to osnovna životna namirnica. Imajući u vidu da oko polovine odraslog stanovništva Srbije ima povišen krvni pritisak, pekarska industrija bi imala interes da na tržište plasira hleb i druge pekarske proizvode sa manjim sadržajem soli.
