Farmaceutkinja Elena se udala za zidara Radovana iz Republike Srpske: Najgore ga izdala, pa mu komšija podiže 4 dece

Ljubavna priča Elene, ruskinje iz Ardimskog sela i Radovana iz Milića iz Republike Srpske mnogima se učinila kao romantična i nežna priča, ali kad ljudi čuju kakav se obrt desio u njihovim životima i zašto je Elena pokupila njihovo četvoro dece i otišla u susedno selo.

„Ardimskij je malo selo u Rusiji, moje selo gde sam rođena, gde sam provela detinjstvo. Njegovi lepi pejzaži nikoga ne ostavljaju ravnodušnim! Stanovnici našeg sela se pretežno bave poljoprivredom. Omladina radi u susednim gradovima“, započela je Elena svoju ispovest.

Nakon detinjstva u selu i života u Saratovu, Elena je putovala poslovno i sudbina ju je dovela u Moskvu. Na prepunoj železničkoj stanici, u gradu u kojem do tada nije srela nijednog Srbina, upoznala je Radovana – visokog, tamnokosog mladića iz Republike Srpske, koji je došao u Rusiju da radi fizičke poslove, uglavnom zidarske. Njihov susret dogodio se na Crvenom trgu, gde je Elena, izgubivši se u gužvi, prišla upravo njemu i zatražila pomoć.

„Okolo su neka deca veselo sakupljala novčiće iz kruga otisnutog na asfaltu... Držala sam u šaci novčić od 5 rubalja i poželela ono što mi je prvo palo na pamet – da se udam za ovog zgodnog čoveka kojeg sam upoznala pre pola sata“, priseća se Elena.

Radovan je tek godinama kasnije saznao za ovu njenu želju.

Ljubav, vera i porodica

Elena priznaje da je srpski jezik u početku zvučao čudno, čak arhaično, ali da je srce razumevalo ono što reči nisu. „Za nas Ruskinje, brak znači stati iza muža, kao iza kamenog bedema. Zato tražimo čoveka u kojem osećamo sigurnost i oslonac – a to sam pronašla u Radovanu.“

Ona ističe da ju je kod njega privukla muževnost, domaćinski duh i stabilnost, ono što je oduvek zamišljala čitajući bajke. Kaže da su Srbi drugačiji od muškaraca na koje je navikla u Rusiji – ozbiljni su u namerama, žele porodicu i decu, drže do tradicije i odanosti.

U Moskvi su Elena i Radovan živeli deset godina, a tokom tog perioda dobili su četvoro dece – Milica, Daniela, Adriana i Svetoslav.

Velika odluka – povratak u Republiku Srpsku

Život u metropoli sa 11 miliona stanovnika postao je pretežak za veliku porodicu. U gužvi, stalnoj žurbi i pritisku, rodila se ideja da potraže mir. Elena i Radovan su doneli neobičnu odluku – 80% svoje imovine, uključujući i vredne stvari, poklonili su hramu za pomoć porodicama sa mnogo dece. Potom su se spakovali i krenuli put Republike Srpske.

„Evo nas šestoro: muž, ja i četvoro dece na aerodromu, čekamo avion za Beograd. U prtljag su stale samo najosnovnije stvari i malo hrane. Vodila nas je želja za mirnijim životom i nova nada“, priseća se Elena.

Novi dom pronašli su u selu Orašlje kod Milića.

Novi život na selu

Od prvog dana počeli su da se bave poljoprivredom, organskom hranom i stočarstvom. Elena kaže da ju je iznenadilo kada su je meštani oslovljavali sa „gospođo iz Rusije“. Ubrzo su pronašli svoj mir – bez gradske vreve, u okruženju prirode, gde su deca mogla da odrastaju zdrava i slobodna.

„Ljudi su me oduševili – širokog srca, iskreni i gostoljubivi. Vratili su mi veru u život. U njihovim selima važi pravilo: ‘Svako je dobrodošao’.“

Elena smatra da je selo idealno mesto za odgoj dece – daleko od telefona i ekrana, a blisko prirodi, radu i pravim vrednostima. „Mi roditelji smo ti koji oblikujemo njihovo vaspitanje. Naučili smo ih da se raduju sitnicama, da brinu o drugima, da budu odgovorni. U svemu tome, na selu ima više vremena i strpljenja.“

Neočekivan obrt

Ipak, iako je njihova priča u početku izgledala kao prava bajka, sa srećnim trenucima i nadom da će zajedno ostariti, završetak je bio sasvim drugačiji. Posle nekoliko godina zajedničkog života u Orašlju, prema rečima meštana, Elena je odlučila da napusti Radovana i da se preuda za čoveka iz susednog sela. Radovan je ostao sam u kući koju su zajedno gradili, dok su njegova deca, još uvek mala i zbunjena, preko noći dobila očuha.

Razlog njihovog rastanka nikada nije zvanično iznet u javnost, ali selom su kružile priče i šaputanja. Najčešće se govorilo da je u pitanju bila izdaja sa Elenine strane, što je za Radovana bio udarac od kojeg se dugo oporavljao. Meštani pamte njegovu tihu narav i pogled u kojem se stalno osećala neka neizrečena bol, dok je retko kome pričao o onome što ga je snašlo. Elena je, s druge strane, pokušavala da izgradi novi život, ali je njeno ime još dugo ostalo predmet razgovora, osuda i sažaljenja na seoskim okupljanjima.

Stil / Najzena