Za Nevenu Veselinović (40) biti vegan je način života, nije u pitanju samo ishrana, jer vegani biraju kozmetiku koja nije ispitivana na životinjama, koja nema životinjske sastojke, jednako kao i prehrambene namirnice. Ona je za ispričala kako se odlučila na ovaj način života, šta za nju podrazumeva zdrav život, koliko je važan detoks i kako izgleda njen izbalansirani obrok.
- Odluka da postanem vegan je bazirana na činjenici da mi je mesna i rafinisana hrana oduvek izazivala težinu u stomaku, i posle nekoliko zalogaja. Posle nje sam se osećala tromo, teško, pospano, što i ne čudi s obzirom na količinu aditiva, hormona, sedativa i pojačivača apetita, mirisa i ukusa koju sadrži. Jednako kao i prerađena posna peciva. To je bio glavni razlog zbog kog sam prestala da jedem meso, pre 20, a zatim i ribu i mlečne proizvode pre 8 godina.
I među veganskim prizvodima ima mnogo onih koji ne valjaju!
Inače, Nevena je već dve decenije akreditovani stručnjak za makrobiotiku u medicinske svrhe, MA student biljne organske proizvodnje, vlasnica je Instagram stranice Veganluk, na kojoj deli edukativni sadržaj, autor je i gost mnogobrojnih tv i internet emisija na temu ishrane, zdravlja i zaštite životne sredine. Osim toga, ona je osnivač i organizator prve i jedine "Pop Up" Organske pijace u regionu i vlasnica jedinstvenog organskog vegan bara u okviru čijih aktivnosti promoviše zdravu prehrambenu domaću proizvodnju i samoodrživi razvoj.
Veganska ishrana ne mora, i nije apriori niti podrazumevano zdrava, ima mnogo veganskih prizvoda koji spadaju u popularno nazvano "džank fud" iako su veganski.
- Među tim prozivoda se nalaze i mnogi koji nose oznaku "zdravo" i kupuju se u specijalizovanim prodavnicama "zdrave" hrane. U takvim proizvodima ima puno slatkiša sa mnogo agave i fruktoze i drugih zaslađivača koji se nude kao zdrava opcija, a nimalo nisu. Izazivaju jednak ili gori efekat od belog rafinisanog šećera. Fruktoza iz sirovog voća, nije ista kao industrijska fruktoza koja se dodaje proizvodima i predstavlja nezdravu mešavinu glukozno fruktoznog sirupa iz kukuruza. Ako se pak bira biljna ishrana koja obiluje antioksidansima, klice, mikribilje, belančevinama i mikronukrrijentima prebogate mahunarke ( crveno sočivo, naut, mungo pasulj) ili integralne žitarice i pseudožitarice poput heljde, kinoe, amaranta, i antikosidantno voće poput antikancerogenog bobičastog voća, uz puno vode i nezaslađene limunade, onda su promene predivne i evidentne.
Dakle, obilje zelenog povrća, mnogo tečnosti, bez kafe i kofeinskih napitaka, bez rafinisanih obroka, prženja, belih ovsenih hlebova. Izbalansirana celovita ishrana koja vam omogućava da prirodno unesete koktel i probiotika i prebiotika i da organizam ima stvorene uslove i da ih apsorbuje predstavlja veliki i značajan korak ka zdravijem životu.
Nije detoks sve što se detoksom zove
- Detoks je veoma važan. Ali nije sve što se danas naziva detoksom zdravo i preporučljivo. Važan je jer nam omogućava da se očistimo od patogena. Mi smo 90 % bakterija, a 10 % ljudsko biće. Ali nisu sve bakterije loše. Neophodni probiotici i jesu naše dobre bakterije zahvaljujući kojima mi usvajamo hranjive sastojke iz hrane. Da bismo ih imali dovoljno, moramo da očistimo i transformisemo naš mikrobiom. Zato je detoks važan. On treba da bude prilagođen stanju i dobu osobe, kada se u njega pravilno uđe, kao i da sam detoks koji podrazumeva tečnu hranu ( sokove) bude od adekvatnih namirnica, gde prednost dajem zelenišu, posebno tamno zelenom lisnatom povrću u kombinaciji sa aromatičnim biljem i antioksidansnim voćem.
Nevena ne uzima dodatke ishrani, a ističe da je to zbog toga što ne jede meso.
- Meso nije superiorna namirnica da bih je ičim zamenila. Dodatke ishrani koje uzimam su prirodni ekstakti najmoćnijih biljaka na svetu u prahu, koje su sušene na niskim temperaturama kako bi sačuvale sve aktivne sastojke. Tu spadaju medicinske gljive poput čage i hrastove sjajnice, zatim slatkovodnih algi, bobičastog voća, i adaptogeni poput kurkume i đumbira.
IZBALANSIRAN OBROK
Ona posebno vodi računa o dobro izbalansiranom obroku, a model izbalansiranog biljnog obroka podrazumeva 60 % povrća ( kelj, brokoli koji sadrzi sve esencijalne aminokiseline, tikvica koja obiluje vlaknima i hidrira) / 20-30 % celovite žitarice ili pseudo žitarice koje su bogate složenim UH, mineralima i vitaminima, održavaju sitost i obezbeđuju ravnomerno oslobađanje energije, ali su bogate i proteinima( heljda, kinoa ili amarant) 5-10 % mahunarki / primer crni pasulj ili crveno sočivo ( koje je bogato i beta karotenom i izuzetno bogato proteinima, vrlo ukusno, lako svarljivo i usvojivih sastojaka).
Za doručak se masno i slano ne jede
- Doručak treba da bude antioksidansni, jak za ćelije, a lagan za digestivni sistem, a ne obratno. Dakle, ništa masno ni slano, suprotno od onog što smo dugo slušali. Kupovne kaše sa šećerom su bacanje novca i zdravlja, bolje napraviti svoju kašu od heljdinih ili prosenih pahuljica, zatim divlje bobočasto voće ( može i zamrznuto), goji bobice, seme bosiljka ili chia seme i nezalsađeno organsko biljno mleko ili voda. Ili samo zeleni smuti od povrća, bobica, vode i jabuka. Kakao ili rogač napitak umesto kafe, i puni ste energije celog dana. A pre svega, posle jutarnje vode, zeleni sok od speltine ili ječmene trave u zamrznutim stanju razmućen sa malo vode. Čisti organizam, smanjuje acidozu, popravlja krvnu sliku, obnavlja ćelije i podiže nivo energije.
SUPER RUČAK:
Kao primer toga, Nevena nam je otkrila kako izgleda njen super ručak:
Proteinska makrobiotička činija sa mahunarkama i povrćem
Za ovaj obrok vam je potrebno:
- crveno sočivo
- bareni karfiol sa spanaćem ili zelenom salatom, gril tikvicama, cveklom i bundevom
- heljda ili kinoa i proso
- konopljino seme, jer je to izuzetno proteinski bogata namirnica idealnog odnosa omega 3 i omega 6 (1:3 )
Nevena smatra da je u našoj zemlji moguće da se hranimo na ovaj način, a tu joj pomaže i dugogodišnja praksa, budući da ima svoj restoran gde sve o čemu priča i prezntuje na tanjiru. Smatra da trend biljne ishrane očekivano uzima sve veći zamah i da više nije uopšte neobično kada neko ne jede meso niti bilo šta drugo životinjskog porekla.
Ističe da je s godinama naučila kako da napravi dobru kombinaciju namirnica i smatra da svi mogu da se prilagode ovom načinu ishrane.
- Inspiraciju pronalazim u dvadesetogodišnjem radu u sticanju znanja o pojedinačnim namirnicama, u prirodi i po intuitivnom osećaju na osnovu kojeg kombinujem namirnice. Više se ne zabavljam pripremom hrane radi izgleda i ukusa, sada me mnogo više zanima lekovitost i učinak ishrane na zdravlje i bavim se radom na dobijanju što bolje kombinacije sastojaka koji daju maksimum dobrobiti za organizam. To je moja strast. Organileptiku ostavljam zanatlijama i kuvarima, čije umeće poštujem, ali ja se bavim naukom na tanjiru. I to je jedinstven koncept koji zastupam i nudim - zaključila je Nevena.
