Đakomo Ricolati je italijanski neuronaučnik rođen 1937. godine. Diplomirao je na Univerzitetu u Padovi. Profesor Risolati je 1992. godine napravio revolucionarno otkriće koje je preokrenulo psihologiju i druge nauke o mozgu. Otkriveni su neuroni ogledala – jedinstvene moždane ćelije koje se aktiviraju kada pratimo postupke drugih ljudi. Ove ćelije, poput ogledala, automatski „reflektuju“ tuđe ponašanje u našoj glavi i omogućavaju nam da osetimo šta se dešava kao da sami činimo radnje. Sada je Đakomo Ricolati šef Instituta za neurologiju na Univerzitetu u Parmi i počasni je doktor Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.
Iskustvo sa čašom vode
„Pogledajte: uzimam čašu vode u ruku“, neočekivano počinje intervju profesor Ricolati. Razumete da sam uzeo čašu, zar ne? Da je sada moguće skenirati vaš mozak, onda bismo primetili da kada vidite moju akciju, u vama se aktiviraju isti neuroni, kao da ste sami uzeli čašu u ruku.
Ali to nije sve. Jednom u Francuskoj, sproveli su eksperiment: jedna grupa volontera je zamoljena da prikaže različite emocije – radost, tugu; Pustili su ih da namirišu nešto neprijatno, a na licu im se ogledalo gađenje. Fotografisali su te ljude, a onda su slike pokazali drugoj grupi ispitanika i snimili njihove reakcije. Kada su na fotografijama videli odgovarajuće emocije, aktivirali su se isti neuroni u mozgu volontera, kao da su i sami, na primer, namirisali pokvarena jaja, čuli dobre vesti ili ih je nešto rastužilo. Ovo iskustvo je jedna od potvrda da pored „akcionih” ogledalskih neurona - oni se zovu motorni neuroni, postoje i emocionalni ogledalni neuroni. Oni nam pomažu da podsvesno, bez ikakve mentalne analize, i gledajući samo izraze lica i gestove, razumemo emocije druge osobe.
NE PROPUSTITE
A šta se dešava sa ravnodušnim ljudima?
- Ali na kraju krajeva, svi ljudi su različiti: postoje veoma osetljivi, preosetljvi ljudi. A ima i bezosjećajnih i ravnodušnih, koje, čini se, ne možete dotaći ničim. Možda ih je priroda lišila neurona emocionalnog ogledala?
"Malo verovatno. Mozak nije tako jednostavan. Pored neurona ogledala, naravno, naša svest i volja će raditi - uz njihovu pomoć možete delimično ugasiti ona osećanja i emocije koje se pojavljuju usled delovanja ogledalskih neurona."
A još veću ulogu igraju društvene norme usvojene od malena. Ako društvo podržava ideologiju egoizma, individualizma: vodite računa pre svega o sebi, svom zdravlju, materijalnom bogatstvu, onda morate biti sebični, jer se veruje da će to dovesti do uspeha. U ovom slučaju, uloga vašeg sistema ogledalskih neurona je smanjena snagom volje, vaspitanjem i uobičajenim ponašanjem.
Motivacija je veoma važna. Inače, u mnogim religijama postoji princip: voli druge kao što voliš sebe. Ne treba misliti da je takav princip došao od Boga - u stvari, ovo je prirodno pravilo koje odražava biološku strukturu osobe i zasniva se na radu ogledalskih neurona. Ako ne volite ljude, onda će biti veoma teško živeti u društvu. U međuvremenu, u zapadnim društvima, posebno u poslednjim vekovima, postojao je period striktno individualističkog pristupa. Sada se, na primer, Italija, Francuska, Nemačka vraćaju shvatanju da društveni život nije ništa manje važan od ličnog.
NE PROPUSTITE
Da li muškarci imaju iste neurone kao i žene? S obzirom da znamo da su žene mnogo emotivnije?
„Ipak, ako govorimo o razlikama u strukturi mozga, primećuje se da žene imaju više neurona ogledala u emocionalnom sistemu od muškaraca“, nastavlja profesor. „Ovo objašnjava veći kapacitet žena za razumevanje i empatiju. Bilo je eksperimenata kada je dobrovoljcima oba pola pokazivan neko u stanju bola, patnje – ženski mozak je reagovao mnogo jače od muškog. To se desilo kao rezultat evolucije: za prirodu je važno da je majka ta koja provodi najviše vremena sa detetom, koja je emocionalno otvorena, saoseća, raduje se i time, po principu ogledala, pomaže u razvoju emocije bebe.
Ispada da je besmisleno optuživati muškarce da su neosetljivi, i biti kivan na njih?
"Da, nema potrebe da budete kivni na nas (smeh). Ovo je priroda. Inače, postoji još jedan neobičan eksperiment koji pokazuje razliku između muškaraca i žena. Organizuje se igra: recimo ja igram s tobom protiv nekog drugog, a onda počneš da igraš protiv mene namerno, da varaš. U ovom slučaju ću ja, muškarac, početi da se strašno ljutim, dok žena takvo ponašanje smatra nevinom šalom. Odnosno, žena je sklonija praštanju, da na kraju lakše tretira mnoge stvari. I čovek tu istu izdaju, recimo, doživljava mnogo ozbiljnije i teže ga je smiriti posle".
NE PROPUSTITE
Kako misao bolesne ljude "vraća na noge"
"Da, radimo na praktičnoj primeni otkrića, uključujući i medicinu. Poznato je da neuroni ogledala nas teraju da mentalno reprodukujemo istu radnju koju vidimo - ako je izvodi druga osoba, uključujući na ekranu TV-a ili računara. Tako je, na primer, primećeno: kada ljudi gledaju bokserski meč, mišići im se naprežu, a pesnice mogu čak i da se stisnu. Ovo je tipičan neuroefekat, a zasnovan je na novoj tehnologiji za oporavak od moždanog udara, Alchajmerove bolesti i drugih bolesti kod kojih osoba zaboravlja kretanje. Sada sprovodimo eksperimente u Italiji i Nemačkoj.
Suština je sledeća: ako neuroni pacijenta nisu potpuno „slomljeni“, ali je njihov rad poremećen, onda pomoću vizuelnog pritiska - pokazujući neophodnu akciju pod određenim uslovima - možete aktivirati nervne ćelije, naterati ih da "reflektuju" pokrete i počnite ponovo da radite po potrebi. Ova metoda se naziva "akciono-posmatračka terapija" (action-opservation therapi), u eksperimentima daje značajno poboljšanje u rehabilitaciji pacijenata nakon moždanog udara.
Ali najiznenađujući rezultat je pronađen kada je ova terapija pokušana da se koristi za oporavak ljudi nakon teških povreda, saobraćajnih nesreća – kada se čovek stavi u gips, a onda zapravo treba ponovo da nauči da hoda. Obično u takvim slučajevima bolan hod traje dugo, pacijent šepa, itd. Ako tradicionalno podučavate i trenirate, potrebno je mnogo vremena.
Istovremeno, ako se prikaže posebno kreiran film sa odgovarajućim pokretima, u mozgu žrtava se aktiviraju neophodni motorni neuroni i ljudi za samo nekoliko dana počinju normalno da hodaju. Čak i za nas naučnike to izgleda kao čudo."
Šta se dešava ako su čoveku sami neuroni ogledala oštećeni? Sa kojim bolestima se to dešava?
"Zapravo, masovno oštećenje ovih neurona nije tako lako, oni su raspoređeni po celoj moždanoj kori. Ako osoba ima moždani udar, samo delić ovih neurona je oštećen. Na primer, poznato je da kada je leva strana mozga oštećena, osoba ponekad ne može da razume postupke drugih ljudi.
Najozbiljnije oštećenje neurona ogledala povezano je sa genetskim poremećajima. Najčešće se to dešava kod autizma. Pošto je mehanizam „odraza“ akcija i emocija drugih slomljen u mozgu takvih pacijenata, autistični ljudi jednostavno ne mogu da razumeju šta drugi ljudi rade. Oni nisu u stanju da saosećaju jer ne doživljavaju slične emocije kada vide radost ili iskustva. Sve ovo im nije poznato, može biti zastrašujuće, pa stoga autistični pacijenti pokušavaju da se sakriju, izbegavaju komunikaciju."
Ako je bilo moguće otkriti takav uzrok bolesti, da li su naučnici postali bliži otkrivanju sredstava za lečenje?
"Smatramo da je moguće potpuno restaurirati autističnu decu ako se to uradi u veoma mladoj dobi. U vrlo ranoj fazi, morate pokazati veoma jaku osetljivost, čak i sentimentalnost sa takvom decom: majka, specijalista, mora mnogo da razgovara sa detetom, dodiruje ga - kako bi se razvile i motoričke i emocionalne veštine. Veoma je važno igrati se sa detetom, ali ne u takmičarskim igrama, već u onim gde uspeh dolazi samo zajedničkim akcijama: na primer, dete vuče konopac – ništa se ne dešava, mama vuče – ništa, a ako se povuku zajedno, onda se dodeljuje neka nagrada . Dakle, dete razume: ti i ja smo zajedno - ovo je važno, nije strašno, ali korisno."
Da li mačke i psi poseduju takve ogledalo neurone?
"Što se tiče mačaka, to je veoma teško saznati. Morali bismo da im ugradimo elektrode u glavu, a eksperimenti na takvim životinjama su ovde zabranjeni. Sa majmunima i psima je lakše: oni su „svesniji“. Ako majmun zna da će određeno ponašanje dobiti bananu, onda će uraditi ono što naučnike zanima.
Sa psom se to takođe može postići, iako je teže. A mačka, kao što znate, radi šta hoće. Kad pas jede, radi sve isto kao i mi. Mi to razumemo jer i sami imamo istu akciju. Ali kada pas laje, naš mozak nije u stanju da razume šta to znači. Ali sa majmunom imamo mnogo toga zajedničkog i oni nas odlično razumeju zahvaljujući neuronima ogledala."
Sada kada smo svesni postojanja takvih neurona, kako da razveselimo druge ljude?
"Ako komunicirate sa pozitivnom, veselom osobom ili gledate film sa takvim junakom, u vašem mozgu se pojavljuju iste emocije. A ako i sami želite da razveselite nekoga, onda samo nabacite osmeh."
(Autor: Anna Dobrukha, Econet.ru)
