Živimo u svetu dešnjaka. Gde god se nalazimo, na ulici, u parku, na poslu ili u fitness centru, okružuju nas dešnjaci. Retko vidimo osobu koja piše levom rukom ili njome baca loptu, uzima alat... Najčešće se začudimo njenom umeću i krenemo dalje svojim putem.
Tek kada u našu porodicu ili među bliske prijatelje pristigne neko levoruk, zapitamo se kako je do toga došlo. Zašto levu ruku koristi češće i spretnije od desne? Da li je to sam odabrao ili drugačije ne može? Da li se radi o naslednoj osobini, želji ili možda bolesti?
Većina naučnika smatra da nasleđe ima veliku ulogu, ali ne zanemaruju ni uticaj okoline, kao i nervne i motoričke poremećaje.
Levorukost ne može uočiti odmah nakon rođenja, jer se razvija postupno sa razvojem voljnih pokreta.
Zbog toga roditelji ne mogu odmah da znaju da li je dete levoruko ili je dešnjak. Tek kad dete napuni tri godine može se sa sigurnošću tvrditi da učestalo koristi levu ruku. Ali ako podjednako koristi obe ruke tada je i kod starijeg deteta teško ili gotovo nemoguće da odredi da li je levoruko.
Roditelji moraju da budu oprezni kada dete mlađe od godinu dana koristi samo jednu ruku, bilo da je to leva ili desna. Takvo ponašanje najčešće je uzrokovano povredom motoričkog centra na polovini mozga, na suprotnoj strani od ruke koju manje koristi. To znači, ako je oštećen motorički centar na levoj polovini mozga, dete će pretežno koristiti levu ruku.
Ako je oštećenje manje, mozak ga može sam prevladati, bez lečenja. To je ujedno i najsrećniji rasplet, jer dete nema većih posledica. Ali iako je takvo dete naizgled potpuno zdravo, ipak je često nespretnije i trapavije od svojih vršnjaka.
Pravi problem je kada je oštećenje mozga veliko. Tada može doći do cerebralne paralize i veće ili manje oduzetosti jedne strane tela. Pri tome je oduzeta strana tela suprotna onoj gde je povreda u mozgu. Ta bolest nije izlečiva, pa je detetu moguće samo poboljšati kvalitet života i smanjiti invalidnost.
Druga istraživanja su pak pokazala da su levoruka deca kreativnija od dešnjaka. Razlog je, navodno, što levoruki češće koriste centre za govor u obe moždane polovine, a to podstiče kreativnost.
Mada su mišljenja podeljena, brojke govore da je među umetnicima 20 posto više levorukih nego što je to uobičajeno. Pitanje je samo, kako otkriti da li je to zato što su levoruki skloniji umetnosti ili zato što umetnost pogoduje pretežnom korišćenju leve ruke?
Ali jedan podatak je pouzdan - levoruki su skloniji slučajnim povredama. Najverovatnije zbog toga što je svet prilagođen dešnjacima.
Sklonost slučajnim povredama toliko je velika da je neki istraživači smatraju jednim od uzroka veće smrtnosti levorukih ljudi. Zbog toga se, kažu, kod starijih od 80 godina može naći samo jedan odsto levorukih.
Većina drugih naučnika, tu razliku u procentu levorukih kod starijih i mlađih osoba, tumači kao odraz socijalnog pritiska da levo nije dobro, te otud i učestaliju upotrebu desne ruke.
Takav pritisak okoline, niti desno dizajnirani svet, ipak nisu mnogo smetali Leonardu da Vinčiju, Bendžamenu Franklinu i Mikelanđelu, koji su bili levoruki. Stoga, odbranite svog mališana od opasnosti desnog sveta i pričekajte da vaša mala pričalica odraste u kreativnu osobu.
Ko je inteligentniji
Ispitivanja o nervnom oštećenju kao uzroku nastanka levaka, podstakla su i druga istraživanja moždanih aktivnosti.
Američki naučnici testirali su inteligenciju 10 levorukih i 15 desnorukih studenata sa California Institute of Tehnology. Rezultati govornog dela testa bili su jednaki za obe grupe, ali u rešavanju vizuelnih prostornih zadataka, na primer, slaganja slagalica, dešnjaci su postigli neznatno bolje rezultate.
