Iako u lečenju hroničnih reumatskih oboljenja važnu ulogu imaju protivupalni lekovi, dugoročni plan lečenja ne može a da ne podrazumeva usvajanje pravilnog režima ishrane. Ono podrazumeva regulisanje telesne težine (nekoliko kilograma manje znači i manje bolova) i unos nutrijenata koji mogu da poboljšaju pokretljivost pacijenta.
Prof. dr sc. med. Dušan Stefanović, naš poznati reumatolog, baš kao i brojni svetski eksperti, smatra da se rat ne može dobiti, ali da se posledice mogu ublažiti ili odložiti ako se oboleli opredeli za mediteranski način ishrane i kuvanje u vodi ili na pari.
NE PROPUSTITE
Potvrđeno je da stanju hroničnog zapaljenja najviše odgovara upotreba maslinovog ulja, lakih mesa, ribe, voća i povrća.
Ipak, kako reuma obuhvata čitav spektar bolesti koje se razlikuju po mehanizmu nastanka, za svaku pojedinu grupu predlaže se neka dodatna caka.
Pre svega, da bi naše kosti, zglobovi i vezivno mišićno tkivo ostali zdravi, u njih treba ulagati tokom celog života.
"Treba dnevno unositi od 1.000 do 1.200 mg kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda, zelenog povrća, ribe... a da bi se iz creva resorbovao u krvotok i ugradio u kosti neophodan je vitamin D (aktivan oblik sintetiše se u koži, jetri i bubrezima). Najčešćie nije dovoljan unos vitamina D samo putem hrane - preporučuje se i redovno izlaganje sunčevim zracima, po potrebi nadoknada putem različitih preparata vitamina D. Neophodno je oko 1.000 jedinica vitamina D dnevno.
Ako do obolevanja dođe, treba znati da, recimo, degenerativne reumatične bolesti, koje se usled starenja hrskavice najčešće ispoljavaju na velikim zglobovima koji nose telo, zahtevaju koji kilogram manje, giht ne podnosi purine, za pomenutim vitaminom D i kalcijumom vapi osteoporoza..."
Namirnice za izbegavanje
"Ne preporučuju se konzervisana hrana, pikantna jela, jaki začini, alkohol, kafa... Oboleli od gihta treba da izbegavaju i namirnice bogate purinima, koji povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi: crveno meso, iznutrice, divljač, morski plodovi..."
Uticaj vegetarijanske ishrane
"Takođe sadrži purine, ali ređe dovodi do gihta u odnosu na meso i morske plodove. Nešto manje ih je u pečurkama, karfiolu, grašku, spanaću... Bezbedno se mogu unositi sve vrste voća i agrumi."
Meso nije jedini izvor belančevina
"Mogu se nadomestiti unosom mleka, sira i jaja. Konzumiranje obranog mleka i jogurta s malim procentom masti smanjuju rizik od zapaljenskih procesa. Neophodan je i unos dovoljno tečnosti tokom dana (dva do tri litra)".
