S obzirom na to da je češća u starijoj populaciji (> 50 g.) i da je uglavnom bez simptoma, a starija populacija je sve brojnija, javlja se u približno 10 posto ukupne belačke populacije. S obzirom na sve navedeno, često ima sinonim "tiha epidemija".
1. Faktori rizika
Najvažniji faktor rizika je starosno doba, a starija životna dob zbog niza promena na organskim sistemima slabije stvara vitamin D i sporije resorbuje kalcijum iz creva. U uznapredovanoj životnoj dobi dolazi do slabosti gustine kostiju i povećanog rizika za prelom (senilna osteoporoza). Kod žena nakon generativne dobi (postmenopauza) zbog manjka ženskih polnih hormona (koji održavaju dobru pregradnju kosti) dolazi do ubrzane pregradnje kosti i gubitka koštane mase. Postmenopauzalna osteoporoza se pogoršava ubrzo nakon prestanka redovitih ciklusa, a rano lečenje ili prevencija (hormonsko liečenje) efikasno će sprečiti ovaj oblik osteoporoze. Sekundarna osteoporoza je uzrokovana nizom drugih bolesti, stanja ili uzimanja lekova koji se najčešće moraju davati zbog drugih težih bolesti, no osteoporoza se može prevenirati ili lečiti i u takvim slučajevima. Idiopatska osteoporoza upućuje na nejasan uzrok slabljenja kostiju i vrlo često ima uzrok u genetskim poremećajima.
2. Bolest bez simptoma
Osteoporoza je u više od 50 posto slučajeva bez kliničkih simptoma, i prvi znak je najčešće osteoporotični prelom. Prelomi delova kičmenog stuba su karakteristični i često ostaju neotkriveni, a prelomi kuka i podlaktice završe bolničkom obradom i lečenjem, operativno ili konzervativno. Od simptoma bol, često nakon osteoporotičnog preloma kičmenog stuba može trajati nekoliko nedelja s tendencijom smirivanja, naročito ako mirujete. Često se može zameniti s bolovima kod hroničnih lokomotornih tegoba (diskus hernija, lumbalna išijalgija...), s tim da u datom slučaju tegobe obično traju duže i bez tendencije postupnog smirivanja te se uglavnom ponavljaju. Učestali prelomi tokom života mogu u osnovi imati osteoporozu, ali se tada na Rtg slikama očitava slabija gustina kostiju i karakteristični osteoporotični prelomi.
3. Kako izgleda lečenje
Danas postoji više kategorija lekova za lečenje osteoporoze i uglavnom se dela na antiresorptivne, koji smanjuju razgradnju kosti i anaboličke, koji povećavaju stvaranje nove kosti. Lekovi se uglavnom uzimaju oraqlno jednom nedeljno ili jednom mesečno (stariji), a noviji se uzimaju putem potkožne injekcije svakih 6 meseci ili u infuzijama jednom godišnje. Ono što je važno jeste da su lekovi najčešće delotvorni u povećanju mineralne gustine kosti i smanjenju rizika od preloma. Lijek se bira prema stepenu osteoporoze i riziku za prelom, neki su delotvorniji i brže deluju te su prvi izbor kod težih oblika osteoporoze.
4. Važne mere prevencije
Osteoporozu je najbolje prevenirati i to je moguće zdravim načinom ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću, uz dovoljno izlaganje suncu. Mlečna ishrana najbolji je izbor prevencije jer manjak kalcijuma u organizmu dovodi do uzimanja kalcijuma iz kostiju (skladište kalcijuma) za potrebe organizma i slabljenja njihove čvrstoće. Dovoljno stvaranje vitamina D u organizmu ili dodataka ishrani u obliku vitamina D će pospešiće apsorpciju kalcijuma iz creva, a samim tim i omogućiti da se kalcijum koji se unosi u organizam kroz ishranu brže resorbuje u krvi i tako dospe do kostiju. Fizička aktivnost mehanički deluje na pregradnju kosti tako da se na mestima opterećenja kost jače pregrađuje, stvarajući novu i vitalniju kost, koja može izdržati jača opterećenja. Zdrav način života uključuje prirodnu i raznoliku ishranu s većom količinom mlečnih proizvoda, uz uzimanja namirnica bogatih vitaminom D te dosta izlaganja suncu, uz redovnu i umerenu fizičku aktivnost.
5. Muškarci i osteoporoza
Najčešće se bolest javlja kod žena, ali 1/3 bolesnika su muškarci, iako se pre smatralo da je to isključivo bolest žena. Nedostatak estrogenih hormona uzrokuje postmenopauzalnu osteoporozu i ona se može lečiti estrogenom terapijom. Drugi tipovi osteoporoze javljaju se kod svih pacijenata, dijagnostifikuju se i leče na isti način, s relativno istim uspehom te ne možemo reći da bi se radilo o nekom drugom obliku osteoporoze s nekim drukčijim karakteristikama.
6. Smrtnost od preloma kuka
Smatra se da je 10% čovečanstva pod rizikom za razvoj osteoporoze. Vrlo je velika invalidnost nakon preloma, tako da manje od 30% bolesnika se vraća u prvobitnu aktivnost, veći deo (60-70%) ostaju trajni invalidi, manjeg i jačeg stepena. Smrtnost od preloma kuka je 15-20% i u najmodernijim zdravstvenim sistemima zbog komplikacija na koje moderna medicina ne može uticati. Smrtnost od preloma kuka je prošle godine bila na 10. mestu svih uzroka smrti.
7. Fizička aktivnost veoma povoljno deluje
Vežbanje je toliko važno da neki stručnjaci misle kako se samim vežbanjem kost može izlečiti, ali to nije tačno. Umerena i redovna fizička aktivnost ima velikog uticaja na obnavljanje skeleta i istovremeno popravlja kardiovaskularni sistem, što je jako važno za održavanje snage lokomotornog sistema, te povoljno deluje na održavanje ostalih organskih sistema. Vežba je takođe osobito dobra u borbi protiv starenja i razvoja degenerativnih promena, u kojoj osnovi je senilna osteoporoza.
8. U većini slučajeva bolest se može izbeći
Teško je reći da se osteoporoza može izbeći ako postoje genetski i drugi razlozi koji je izazivaju, ali da se u većini slučajeva može izbeći to je tačno. Naime, do 35. godine života se kost izgrađuje, tako ako postignete veliku i jaku koštanu masu do toga doba, uz održavanje zdravih prehrambenih životnih navika i redovnu i umerenu telesnu aktivnost te dosta izlaganja suncu šansa da izbegnete osteoporozu vrlo je velika. Ako smo pak bili neupućeni i nismo se pazili, te smo razvili osteoporozu, danas imamo tolike dobre i efikasne lekove da se osteoporoza može "izlečiti“, tj. popraviti gustina na vrednosti koje zadovoljavaju kriterijume da se ne radi o osteoporozi, te se potom održavati u tzv. normalnim vrednostima.
9. Ipak, javlja se u svim starosnim dobima
Postmenopauzalna osteoporoza javlja se nakon ulaska žene u menopauzu, senilna u kasnijoj životnoj dobi i progresivno se pogoršava s godinama. Sekundarna osteoporoza javlja se nakon preboljevanja neke od bolesti koje mogu uzrokovati osteoporozu ili uzimanja nekih lekova koji oštećuju kost (npr. kortikosteroidi, citostatici...). U mladoj životnoj dobi često je genetski uslovljena osteoporoza, što je na svu sreću vrlo retko. Iako je najčešća u starijoj životnoj dobi (>50.g.) ipak je možemo naći u svim uzrasnim dobima, čak i kod dece.
10. Broj bolesnika će se udvostručiti
Usprkos modernijim i sve efikasnijim lekovima, osteoporoze je sve više zbog većeg broja starijih bolesnika, uopšteno zahvaljujući starenju populacije i sedentarnom načinu života (slabija telesna aktivnost, sedenje). Smatra se da će se od 2000. do 2500. udvostručiti broj bolesnika i utrostručiti broj osteoporotičnih preloma kod bolesnika s osteoporozom zahvaljujući načinu života i starosti populacije. Do pre 30-40 godina osteoporoza je bila manje poznata, i ne samo da nismo imali precizne dijagnostičke aparate već je i populacija bila znatno mlađe prosečne životne dobi, a način života bio je takav da je manje olakšavao razvoj osteoporoze.
