Statistike kažu da jedna od tri osobe uopšte ne znaju kako imaju dijabetes. Danas vam pričamo o ranim simptomima koje nikako ne smete ignorisati.
Većina ljudi oseti rane simptome, ali ih na neki način zanemaruje jer u stvari ne znaju o čemu se radi. Rana dijagnoza je i kod dijabetesa veoma važna, jer može imati značajan uticaj na dugoročno zdravlje. Ako tri godine ne znate da imate dijabetes to povećava šanse za srčana obolenja za čak 29 odsto.
Simptomi dijabetesa
Dijabetes je izraz koji se koristi za nivo šećera u krvi koji je povišen određeno vreme u kontinuitetu. Simptomi dijabetesa su u većini slučajeva jednaki kod dece i kod odraslih. Pacijenti koji boluju od dijabetesa tipa 1 obično razviju simptome prilično naglo, u kratkom vremenskom periodu.
S druge strane,dijabetes tipa 2 se razvija prilično sporo i njegove simptome je teže prepoznati. Simptomi se javljaju postepeno jedan za drugim i to je jedan od razloga zašto često prođu neprimećeno. Kod nekih ljudi se rani simptomi uopšte ne pojave, a mi vam nabrajamo neke od najčešćih.
Učestalo mokrenje. Značajno povećanje broja odlazaka do toaleta je jedan od simptoma povišenog šećera u krvi. U proseku odrasla osoba bi trebalo da mokri između četiri i sedam puta u periodu od 24 časa. Ako ustajete da mokrite noću čak i ako ste to obavili pre spavanja je obično znak da nešto nije u redu. To se dešava zato što bubrezi rade više nego obično da bi se rešili viška glukoze iz krvi, a šećer koji bubrezi nisu u stanju da apsorbuju se izbacuje putem urina.
Pojačan osećaj žeđi. Ako vam se tokom dana, pa čak i tokom noći traže velike količine tečnosti, to je obično znak na koji treba da obratite pažnju. Može se desiti da ljudi u ovakvim situacijama popiju i do četiri listre tečnosti, možete osetiti odmah nakon što ste popili čašu vode. S druge strane, što više vode pijete, to više mokrite što nas vraća na sam početak. Žeđ je u stvari rekacija organizma na učestalo mokrenje.
Osećaj ekstremne gladi. Dijabetičari mogu osećati konstantnu glad i žudnju za zdravim, ali i onim manje zdravim namirnicama. U takvim slučajevima mozak vam stalno govori da treba da jedete iako ste malo pre ustali od stola. Kod dijabetičara se gubi sposobnost za samoregulacijom šećera u krvi što dovodi do značajne fluktuacije nivoa šećera u krvi, a nakon toga mozak misli da žudi za šećerom i kalorijama.
Neočekivani i iznenadni gubitak kilograma. Ovo je jedan od glavnih znakova dijabetesa, a može se desiti da oboleli izgubi između 5-10 kilograma za nekoliko nedelja ili meseci iako nije promenio ništa u načinu ishrane i vežbanju. Ovo je simptom koji je tipičniji za dijabetes tipa 1 kada se metabolizam veoma brzo gasi. To se dešava zato jer nova energija ne dolazi u ćelije, a telo misli da gladujete, pa razbija proteine ne bi li oboezbedilo neophodnu energiju. Sve to dovodi do topljenja mišićne mase i iznenadnog gubitka kilograma.
Umor i osećaj slabosti. Dijabetes će vas u većini slučajeva naterati da se osećate umorno, letargično i slabo čak i za neke najosnovnije obaveze i aktivnosti. Zbog šećera koji se nalazi u krvi, ne u ćelijama vi bukvalno imate manje energije nego inače. Telo takođe razvlači preostalu energiju da nadomesti nepravilan nivo šećera. Bubrezi rade ubrzano, a verovatno zbog učetalog mokrenja, slabije spavate - što uzima danak.
Trnjenje ruku i nogu. Osećaj trnjenja u ekstremitetima je veoma čest simptom dijabetesa. Obično se javlja odmah po buđenju, a može se javiti i osećaj peckanja.
Zamagljen vid. Problemi sa vidom su takođe veoma čest simptom da se nešto dešava, ali na svu sreću problem je rešiv ukoliko se dijabetes dijagnostikuje na vreme. To se javlja zato što višak šećera u krvi izvlači tečnost iz ćelija i tkiva što uključuje i sočiva u vašim očima što otežava fokusiranje.
Suva koža i svrab. Ovo može biti znak povišenog šećera i nepravilnog lučenja hormona. Može se desiti čak i to da je koža nešto tamnija ispod pazuha ili oko vrata. Suva koža može biti rezultat loše cirkulacije ili zbog većeg gubitka tečnosti usled učestalog mokrenja. Tamnija koža ima veze sa hormonalnim promenama, odnosno otpornošću na insulin.
Ogrebotine i manje rane sporije zarastaju. Nije retko da kod ljudi koji imaju povišen nivo šećera u krvi najmanje ogrebotine zarastaju veoma sporo. To se posebno odnosi na delove tela koji su daleko od srca kao što su stopala i šake.
Jeste li primetili neke od ovih simptoma?
Ako jeste obavezno se obratite vašem lekaru koji će vas poslati na dodatna testiranja da bi se tačno utvrdilo ima li razloga za brigu ili ne. Verujte nam, bolje je da ste paničar bez razloga, nego da ignorišete činjenicu kako nešto nije u redu.
