Razumevanjem onoga što se događa u našem telu možemo da naučimo da kontrolišemo stres, smatra Majkl J. Porter, predavač na Molekularnoj genetici Univerziteta u Lankaširu.
On kaže kako stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržima, jačima, okretnijima, a naš mozak bolje radi, pamti detalje... Zato su neki ljudi spremni da se dovode u stresne radne situacije ili učestvuju u ekstremnim sportovima. Problem je stres koji nije pod kontrolom: on može da nas "smrzne" na mestu, a mozak kao da prestane da radi, postanemo nesposobni da razmišljamo.
To se, recimo, zna događati ljudima koji imaju strašnu tremu od javnog nastupa. Velik problem i opasnost za zdravlje je hronični stres, i to je vrsta stresa protiv kojeg se treba boriti svim silama - dubokim disanjem, meditacijom, razmišljanjem o tom trenutku, ne preterano o prošlosti i budućnosti.
Šta se događa u telu kad smo pod stresom?
Kada se osećamo stresno, naše telo pređe u stanje hitnosti, kao da je netko pritisnuo - turbo. U našem organizmu se sve ubrzava, na neki način postajemo "super čovek". Postajemo izuzetno budni, sposobni brzo da reagujemo.
Mozak ubrzano radi, memorija se povećava i sposobni smo da zapamtimo svaki detalj onoga što vidimo, čujemo ili osećamo. Tada nam se čini kao da je vreme stalo, kao, na primer, nakon saobraćajne nesreće. U telu, preciznije u delu malog mozga koji zovemo hipotalamus, aktivira se celi niz hormona podstaknut oslobađanjem CRH hormona, prenosi Daily Mail.
To rezultira ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Krv se seli iz drugih delova tela u mišiće - što rezultira većom snagom i izdržljivošću.
Rad imunološkog sastava ubrzava, a krv se priprema za zgrušavanje - u slučaju da budemo ozleđeni.
Mozak počinje da radi sve bolje - hrani se većim dozama glukoze i kiseonika. Izgaranje Naše telo u stresnim situacijama radi ubrzano poput nekog motora koji, ako tim tempom radi predugo, pregreje se i izgori.
Fiziološke promene, uključujući povišen pritisak, veći nivo glukoze u krvi i smanjen apetit, kratkoročno su važne za prilagođavanje koje obično uzrokuje vrlo malo oštećenja.
Tišina deluje blagotvorno na stresno stanje Iako mnoge konstantne zvukove i ne čujemo jer smo navikli na njih, oni negativno deluju na naše moždane stanice koje se zapravo nikada ne mogu odmoriti od tih nadražaja. Naučnici kažu da sedenje u tišini blagotvorno deluje na ljude i popravlja štetu koju čini prevelika količina zvukova. Kada nastupi tišina, mozak se umiri, a tada se osećamo mirno i spokojno.
Tišina nas umiruje i usporava, a samim time nam daje priliku da se rešimo nagomilanog stresa.
