saznajte više

Uz ribu, nikako za kuvanje, slatkim jelima pojačavaju ukus: 13 vrsta soli i kako ih najbolje koristiti!

So je definitivno ta koja hrani daje ukus. Ali da li ste znali da ima različitih vrsta soli, i da je svaka specifične teksture i ukusa? U produžetku sledi vodič koji će vam pomoći da za svaki kulinarski podvig izaberete odgovarajuću so.

Nutricija 14.02.2021. - 14:12h Autor: Stil
Foto: Shutterstock

Kuhinjska so

 

Poznata i kao jodirana, u pitanju je ona so koja je veoma sitna. U sebi sadrži kalijum-jodid, i ne grudva se. U velikim količinama može imati metalni ukus, pa je najbolja za pripremanje kuvanih jela.

 

Morska so

 

Sakuplja se iz morske vode koja je isparila i ostavila slani talog. U zavisnosti od slanoće morske vode, zavisiće i intenzitet ukusa morske soli. Može biti i krupnija i sitnija, pa je dobra i za slane i za slatke recepte.

 

Košer so

 

Svoj naziv dobila je zbog toga što se koristi prilikom obrade mesa u tradicionalnoj jevrejskoj kuhinji, čiji se principi pripreme nazivaju košer. Ova so je krupnija, ali ima lagnu teksturu koja se brzo razlaže, zbog čega je pogodna za sve vrste jela.

 

Himalajska roze so

 

Najčistija so dolazi iz rudnika soli koji se nalazi na planini Himalaji, u Pakistanu. U sebi sadrži čak 84 minerala, pa je najbolja kada se koristi za salate ili na kraju kuvanja i pečenja.

 

Himalajska crna so

 

Neobičan proces u kom se so kuva 24 časa sa ugljem, travama i začinima kreira ovu posebnu vrstu himalajske crne soli. Ukus podseća na onaj koji imaju kuvana jaja, pa je crna so popularna u veganskim i vegetarijanskim jelima.

 

Havajska crvena so

 

Ova specifična so nastaje mešanjem morske soli sa vulkanskom glinom. Njen ukus podseća na onaj koji imaju orašasti plodovi, pa je treba upotrebljavati samo u posebnim jelima.

Havajska crna so

 

Iz mešavine morske soli i aktivnog uglja, dobija se havajska crna so. Ima jak ukus i specifičan šmek, pa je obavezno prvo treba probati kako bi bila upotrebljena na najadekvatniji način.

 

Keltska siva so

 

Pošto se prikuplja na obalama Francuske, naziva se još i sel gris. Svoju sivu boju keltska so dobija zbog posebnih minerala koji se u njoj nalaze. Idealna je da se pospe preko pečenog povrća, grilovanog mesa, i morskih plodova.

 

Kiparska crna so

 

Ovaj tip crne soli karakterističan je za ostrvo Kipar i Mediteransko more. Veliki kristali soli formiraju se prirodnim putem, pa iako deluju kao minijaturni parčići uglja, ukus im je zapravo veoma blag.

 

Persijska plava so

 

Plava so dolazi iz Irana, nekadašnje Persije, što objašnjava njen naziv. Zavodljivu plavu boju dobija zbog svoje molekularne strukture. Pošto je krupna, treba je prvo usitniti, a zatim koristiti u jelima od ribe, i sa paradajzom.

Fleur de Sel

 

U prevodu znači cvet soli, a u pitanju je vrsta morske soli koja dolazi sa obala Bretanje. Kaže se da ima ukus i miris koji asocira na more. Zbog toga što je lepljiva i vlažna, treba je koristiti kao začin nakon pripreme nekog specijaliteta.

 

Dimljena so

 

Kao što sam naziv sugeriše, radi se o soli koja se dimi pod zapaljenim drvetom. U zavisnosti od tipa drveta i dužine dimljenja, dobiće se različiti ukusi. Ipak, najsigurnije je da se koristi prilikom pravljenja mesa, posebno roštilja.

 

Začinske soli

 

Radi se o solima koje su pomešane sa drugim sastojcima. To mogu biti mrvice tartufa, sušeni celer, provansalska mešavina začina, i drugo. Obično se upotrebljavaju ne da posole hranu, već da unesu dodatan ukus svakom jelu.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...