Lekarski saveti su ono na šta se treba fokusirati u tim slučajevima, ali malo upoznavanje sa nekim činjenicama nikome neće škoditi, naročito kada su u pitanju namirnice od kojih šećer u krvi zna da se poveća naglo.
Na nivoe šećera u krvi utiču nivo šećera u namirnici, ali i sadržaj vlakana, proteina i masti. Svi oni imaju ulogu u određivanju glikemijskog indeksa (GI) neke namirnice, gde je referenca glukoza sa GI od 100. To naravno nije jedini faktor koji utiče na varenje hrane i njeno odražavanje na nivo šećera u krvi, ali je korisno znati koje namirnice imaju taj efekat i kako ga možemo ublažiti.
Bela zrna
Bela zrna nalaze se u belom hlebu, testenini i pirinču, a to su sve namirnice kod kojih je uklonjen veći deo sadržaja vlakana tokom proizvodnje. Vlakna utiču na zdravlje creva, drže nas sitim duže i pomažu u smanjivanju nivoa šećera u krvi. Nije smak sveta ako se povremeno opredelite za beli hleb ili druge namirnice sa belim zrnom, ali onda bi bilo dobro da ih uparite sa nemasnim mesom ili namirnicama koje ne sadrže skrob. Zdravije alternative su svakako integralne i varijante sa celim zrnom, kao i namirnice poput kinoe i heljde.
Brza hrana
Svi znamo da brza hrana nije zdrava, ali nju najčešće povezujemo sa kalorijama i masti, dok je zapravo bogata i šećerima i rafinisanih ugljenih hidrata. To definitivno treba izbegavati, ali ako baš želite da se počastite nekad, izaberite opciju bez pomfrita, gaziranog pića i dodataka poput sosa sa strane. Izaberite nešto što u sebi ima manje mesa i više hleba i ne preterujte.
Voće
Da, voće jeste zdravo i ne treba ga izbacivati iz ishrane, ali treba biti oprezan kada i koliko ga jedemo. Sveže i smrznuto voće su najbolje opcije, dok treba biti veoma pažljiv kada je u pitanju ono iz konzerve, ili sušeno. Voće iz konzerve ima dosta dodatog šećera, dok suvo voće ima veću količinu šećera u manjim zalogajima. Prosto se setite da uračunate pojedeno voće u dnevni unos ugljenih hidrata i da ga ne izdvajate kao posebnu kategoriju.
Povrće puno skroba
Krompir, grašak i kukuruz puni su skroba i, samim tim, šećera. Ne treba ih u potpunosti izbaciti iz ishrane jer sadrže i mnoge korisne materije, ali takođe ih treba računati u okviru dnevnog unosa ugljenih hidrata. Balansirajte njihov unos uz konzumaciju zdravih masti i proteina, a dopunite sve i povrćem koje ne sadrži skrob, poput brokolija, karfiola, kupusa i zelene salate.
