Peršun je najpopularniji začin u svetu, koji se može pronaći skoro u svakom supermarketu tokom cele godine (naravno, najbolji je iz sopstvene bašte).
Ima delikatesni i osvežavajući ukus i prelepo lišće svetlozelene boje, zbog čega je nezamenljiv kao začin ili ukras za jelo.
Toliko smo navikli na peršun, da često i ne razmišljamo o tome, da ovo nije samo začin, nego i biljka, koja ima visoke nutritivne vrednosti i lekovita svojstva.
Zaštita od raka Eterična ulja koja sadrži peršun, posebno miristicin, štite od raka, posebno raka pluća, što je potvrđeno u istraživanjima.
Zbog eteričnih ulja koje sadrži, peršun neutrališe delovanje hemijskih materija koje mogu biti opasne za naše zdravlje, poput kancerogenog benzopirena (nalazi se u dimu cigareta) i drugih. Bogati izvor antioksidanata Flavonidi koje sadrži peršun, posebno luteolin, deluju poput antioksidanata, vežući se za slobodne radikale i na takav način sprečavaju njihovo štetno delovanje na organizam.
U istraživanjima se pokazalo da ekstrakt peršuna povećava antioksidativni kapacitet krvi. Osim flavonida, peršun je odličan izvor vitamina C i A koji imaju važnu ulogu u zaštiti našeg organizma od mnogih bolesti.
Vitamin C ima mnogo različitih funkcija. On je glavni antioksidant u našem telu, koji neutrališe delovanje opasnih slobodnih radikala. Kako već znamo, visoka koncentracija slobodnih radikala povezana je sa celim nizom bolesti, uključujući rak, dijabetes, astmu, aterosklerozu, itd.
Vitamin C takođe ima izvanredna antiupalna svojstva, zbog čega je odličan u lečenju svih vrsta artritisa. Osim toga, vitamin C je važan za rad našeg imuniteta. Redovan unos ovog vitamina može sprečiti grip, prehlade, upale grla i uha.
Beta-karoten je takođe važan antioksidant. Dijete bogate beta-karotenom smanjuju rizik od pojave ateroskleroze, dijabetesa i raka creva.
Kao i vitamin C, beta-karoten povoljno uteče na astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. U našem telu beta-karoten se pretvara u vitamin A – nutrijent koji igra važnu ulogu u radu našeg imuniteta. Peršun za zdravlje srca
Peršin je dobar izvor folne kiseline. Folna kiselina je bitna za mnoge procese koji se odvijaju u našem organizmu, ali najviše je poznata po ulozi koju igra u zdravlju kardiovaskularnog sistema. Folna kiselina pomaže pretvoriti homocistein u dobru stvar. Homocistein je potencijalno opasno jedinjenje koje može direktno oštetiti krvne sudove.
Izlečite anemiju i izbacite višak tečnosti iz ogranizma: Napravite lekoviti sok! (RECEPT)
Visoki nivo homocisteina povećava opasnost od moždanog i srčanog udara kod ljudi sa aterosklerozom ili bolešću srca. Zbog toga se ljudima koji pate od ovih bolesti, preporučuje hrana bogata folnom kiselinom. Zaštita od reumatoidnog artritisa
Hrana bogata vitaminom C, poput peršuna, pruža zaštitu od reumatodinog artritisa. U istraživanju rezultati kojeg su bili objavljeni u Annals of the Rheumatic Diseases, učestvovalo je preko 20.000 osoba.
Svi učesnici su bili zdravi i nisu bolovali od artritisa. Jedan deo učesnika pratio je dijetu bogatu vitaminom C, dok drugi deo – običnu dijetu.
Istraživanje je trajalo nekoliko godina i potvrdilo je da kod ljudi koji su konzumirali hranu bogatu vitaminom C, rizik od pojave artritisa je bio smanjen tri puta. Korisni saveti:
- Svež peršun je bolji od suvog; ako morate kupiti suvi peršun, birajte onaj iz organskog uzgoja.
- Birajte peršun sa lišćem tamnozelene boje. Izbegavajte grane koje imaju žućkastu boju ili koje su uvenule – to je znak da su stare ili oštećene.
- Svež peršun možete držati u hladnjaku, u plastičnoj vrećici. Ako je peršun uvenuo, pošpricajte ga sa malo vode, pre nego što ga stavite u frižider.
- Ako imate višak peršuna, možete ga lako osušiti tako da ga naseckate i ostavite na kuhinjskoj krpi. Kada se osuši, držite ga u dobro zatvorenoj staklenoj flašici na tamnom, hladnom i suvom mestu.
- Peršun možete i zamrznuti. Zadržaće svoj ukus, ali će izgubiti hrskavost.
- Peršun se može koristiti u skoro svim jelima – supama, salatama, jelima od povrća i žitarica.
