Kašljanje nam se čini bezazlenim načinom izbacivanja vazduha iz pluća. Međutim, kašalj može da nas povredi i to nimalo naivno. Čak u sedam situacija može doći do ozbiljnih ozleda organizma usled agresivnog kašljanja.
Prosečan kašalj traje od dve do tri nedelje i obično ne izaziva ozbiljna fizička oštećenja našeg organizma. Međutim, ukoliko se kašalj pretvori u hroničan problem koji ne prestaje, on može da izazove povrede našeg tela kojih verovatno nismo ni svesni.
Kašalj je ništa drugo do veoma brzo izbacivanje vazduha iz pluća kako bi se očistili grlo i disajni puteve od sluzi, stranih čestica, tečnosti,mikroba...
Neke studije koje su istraživale problem kašljanja utvrdile su da prosečan kašalj traje oko 18 dana. Ukoliko on traje više od osam sedmica, kašalj se može smatrati hroničnim i preporučljivo je tražiti savet kod lekara.
Uprkos upornom trajanju, mnogi ljudi dozvoljavaju da se takav kašalj predugo ne leči, iako je lekar jedini koji može da nam pomogne da saznamo da li je naš kašalj zapravo simptom nečeg ozbiljnijeg.
Kašalj ponekad može da utiče na naše zdravlje na brojne neočekivane načine. Pored ukazivanja na bolesti kao što su tuberkuloza i pojedine vrste karcinoma, hronični kašalj može takođe uzrokovati društvenu nelagodu, smetnje u spavanju, glavobolje i urinarnu inkontinenciju.
Međutim, ovo nije sve od šteta koje mogu nastati upornim kašljanjem. Hronično izbacivanje vazduha koje nedeljama ne prestaje može dovesti i do strukturalnog oštećenja našeg tela i sedam je takvih primera.
Babin lek za jači dečiji imunitet: Da sve bolesti beže od njih! (RECEPT)
1. Mišićni bol
Perzistentni kašalj može dovesti do hroničnog bola u mišićima. Svaki put kad se napregnemo dok kašljemo stvara se jak pritisak na veliki broj mišića u telu koji izaziva bol.
2. Slomljena rebra
Hronično kašljanje može da izazove frakture rebara i to se uglavnom javlja kod žena. Najviše su pogođena srednja rebra duž bočne strane. Slabija gustina kostiju je veći faktor rizika u ovom slučaju, ali mogu se desiti i lomovi rebara izazvanih kašljem i kod ljudi sa normalnom gustinom.
3. Oštećenje sitnih krvnih sudova
Nasilni napadi kašlja mogu izazvati oštećenja sitnih krvnih sudova (npr. oko anusa ili nosa), što dovodi do njihovog pucanja i krvarenja.
4. Ruptura dijafragme
Dijafragma se kontrahuje tokom ekspiracione faze kod kašljanja. Tokom prisilnih respiratornih pokreta, dijafragma se podigne nagore dok se rebra saviju unutra i nadole. Ova suprotna akcija ponekad može dovesti do naprsnuća dijafragme.
Smanjite kiselost tela, sprečite bolesti: Ovo su vrhunske alkalne namirnice!
5. Abdominalna kila
Iako je oštećenje stomačnog zida usled kašljanja retko, dešava se da je za ovakvo stanje ponekad potrebna hirurška intervencija. Stomačna kila i kidanje abdominalnih mišića dešavaju se usled hroničnog kašlja. Povreda stomačnih mišića teža je za otkrivanje i ima tendenciju da se javlja kod obolelih sa hroničnim bronhitisom.
6. Oštećenje tkiva u grlu
Konstantno kašljanje može izazvati infekciju grla što dalje može dovesti do rizika stvaranja infekcije i u drugim delovima tela. Hronični kašalj može da bude i uzrok upale u tkivima grla.
7. Iskašljavanje krvi
Medicinski izraz za iskašljavanje krvi je hemoptiza. Ako je iskašljana krv u maloj količini svetlo obojene krvi ili u obliku penušave pljuvačke pomešane sa sekretom, onda ona obično ukazuje na krv iz pluća koja potiče od prolongiranog kašlja ili infekcije u grudima.
Čaj koji treba piti na jesen što više: Smrt za viruse, prehlade i toksine, normalizuje varenje!
