Srpski fudbaler Siniša Mihajlović preminuo je u 53. godini života. Čuveni sportista borio se sa zdravstvenim problemima nakon što je 2019. objavio da se leči od leukemije. Srpski fudbaler i trener iza sebe je ostavio je suprugu Arijanu i šestoro dece.
Mihajlović je 2019. ispričao je kako je otkrio da boluje od leukemije.
"Bio sam sa sinom na moru i igrali smo padel i stoni tenis, i trenirao sam kao i svaki dan. I sledeće jutro ne mogu da ustanem, da stanem na nogu, osetio sam bol u preponi, ali sam mislio da sam uklještio neki mišić. Kad smo se vratili odmah se javim doktoru u Bolonji i on me pošalje na magnetnu rezonancu. Tamo mi doktor kaže 'Vi morate da imate veliki prag za bol', jer ja tokom svoje lekarske karijere od 40 godina nikada nisam video ovakav nalaz. Mislio sam da osoba sa ovakvim nalazom ne može da stoji, a vi ste došli na nogama'. A ja mu kažem 'Doktore, ja sam i trening odradio, istrčao sam 10 kilometara'", ispričao je Siniša.
Akutna leukemija od koje je preminuo Siniša je bolest koja brzo napreduje, a od koje godišnje u Srbiji oboli oko 150 pacijenata. Ova retka bolest javlja se u svim uzrastima, a učestalost raste sa starošću. Akutne leukemije se mogu manifestovati nespecifično - visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem. Leukemijske ćelije invazijom koštane srži potiskuju normalne elemente koštane srži što dovodi do anemije, infekcija i krvarenja.
Kod nekih pacijenata javlja se uvećanje limfnih čvorova, jetre i slezine.
Najupečatljiviji simptom je ipak pojava znakova krvarenja po koži u vidu sitnih crvenih tačkica, modrica, ali i krvarenja iz desni, produžena menstrualna krvarenja kod žena.
Prof. dr Ana Vidović, načelnica odeljenja Akutne leukemije 2 na Klinici za hematologiju u KCS kaže da akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži.
Ona navodi da postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija i da se odlikuje nekontrolisanim umnožavanjem nezrelih ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u krvi i u organima i veoma brzo napredovanje.
"Osnova lečenja je hemioterapija, odnosno kombinacija citostatika u trajanju od najmanje šest meseci, koja se nije menjala unazad četrdesetak godina. Cilj početnog lečenja je normalizacija krvne slike i koštane srži što se naziva remisija. Remisija se postiže kod oko 75 odsto mlađih pacijenata i oko 40-50 odsto starijih od 50 godina", ispričala je dr Ana Vidović pre dve godine za RTV.RS.
Ona navodi i da se kod pacijenata u remisiji, lečenje nastavlja "učvršćujućom" hemioterapijom da bi se smanjio rizik od povratka bolesti.
Kod bolesnika sa visokorizičnom leukemijom, objašnjava, jedini način zaustavljanja bolesti jeste transplantacija matične ćelije hematopoeze od podudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca (alogena transplantacija).
Dr Vidović je u martu ove godine za Kurir pričala o opakoj bolesti i navela da vraćanje leukemije, nažalost nije retko.
"Svi faktori su važni, ali prognoza najviše zavisi od uzrasta, pratećih bolesti, da li neko ima srčanu bolest, preležani infarkt, šećer..., da li ima temperaturu u momentu uspostavljanja dijagnoze. A najvažniji je tzv. citogenetsko-molekularni profil, odnosno da li ima neke promene na hromozomima i u određenim genima od kojih su neki nosioci dobre prognoze, a neki loše", objasnila je prof Vidović.
"Smatram da je transplantacija koštane srži opet rešenje, ali ne odmah. Uvek prvo ide hemioterapija, pod kojom podrazumevamo primenu određenih citostatika. Pacijent mora da se uvede u tzv. aplaziju koštane srži, da se unište te leukemijske ćelije, odnosno ćelije raka krvi, koje su osetljivije na citostatike nego što su to zdrave ćelije koštane srži. Uvek ima i zdravih ćelija u koštanoj srži koje mogu da stvaraju srž i koje se nakon toga oporave. Znači, cilj je da se u što većoj meri očisti srž od leukemijskih ćelija. Ali tek nakon hemioterapije ili paralelno s njom, idu i određeni inovativni lekovi, tzv. target terapija, koja direktno deluje na ciljne ćelije i ubija ih. Jedan od inovativnih lekova je "Rydapt" (koji, inače, nažalost, još nije na pozitivnoj listi RFZO u Srbiji), koji deluje protiv markera Flt 3, mutacije koja se javlja kod gotovo 30% pacijenata sa akutnom leukemijom".
