Za samo dve nedelje, kineski naučnici su u decembru 2019. godine identifikovali genom novog virusa, odnosno genetski kod koji čini virus. Kroz tri nedelje stvorili su prve testove i podelili ih sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše CNN.
Samo 11 meseci nakon prve prijave korona virusa, već se pojavila vakcina i vakcinisani su prvi ljudi. To je vakcina koja je u istoriji najbrže proizvedena.
Brzina kojom učimo o korona virusu je neverovatna i naučnici već raspolažu značajnom količinom podataka. Ali, za ovih godinu dana, sa više od 81 milion zaraženih i 1,7 miliona umrlih širom sveta, još uvek postoji puno nepoznanica oko Covida - 19.
Te nepoznanice kreću se od onih osnovnih pitanja kao što je pitanje odakle je virus zapravo krenuo, pa do komplikovanijih tema poput one o tome kako će i kada prestati pandemija.
"Mnogo smo naučili, ali kad je reč o detaljnom razumevanju, pred nama su još kilometri i kilometri. Ovo će okupirati virusologe i zdravstvene radnike još decenijama", kaže Maurin Feran, profesorka biologije na Tehnološkom institutu Ročester.
Ove stvari i nakon godinu dana još uvek ne znamo o korona virusu:
1. Odakle je došao
Dok su se vlade utrkivale u pronalaženju vakcina za virus, jedno od najosnovnijih pitanja nestalo je iz fokusa javnosti, a to je pitanje o poreklu virusa. Razne teorije zabune i zavere povezane su s ovim pitanjem. U početku se mislilo da je virus povezan s pijacom u Vuhanu koja prodaje žive životinje, ali studija Lancet-a objavljena u januaru pokazala je da trećina početnih pacijenata nema direktnu vezu s pijacom.
Neki, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, ispitivali su da li je virus namerno pušten u populaciju nakon proučavanja ili stvaranja u laboratoriji u Vuhanu.
Naučnici kažu kako postoje dokazi da je virus nastao u prirodi i tvrde da su najbliži "rođaci" korona virusa previše genetski različiti od Covid-19 i zato nije moguće da je pušten iz laboratorije.
Studije su pronašle dokaze da je virus možda cirkulisao Sjedinjenim Državama i Evropom u decembru 2019, mesecima ranije nego što se mislilo. Kineski državni mediji podstiču mišljenje da je virus možda poreklom izvan Kine.
Piter Kolignon, profesor mikrobiologije s Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže kako je vrlo verovatno da je virus cirkulisao SAD-om i delovima Evrope pre nego što su dijagnostikovani prvi slučajevi u tim zemljama. Takođe, smatra kako nema dokaza da virus potiče izvan Kine. Svetska zdravstvena organizacija koja istražuje poreklo virusa, proučiće da li je Covid-19 mogao da kruži Kinom pre nego što su u decembru prošle godine otkrili prve slučajeve.
Uprkos mnoštvu teorija zavere, postoji nekoliko stvari oko kojih se većina naučnika slaže. Covid-19 je korona virus, vrsta virusa koja je odgovorna za razne bolesti, od prehlade do SARS-a. Zoonotski je, što znači da je izvorno potekao od životinje.
"Neke studije ukazuju na šišmiše kao verovatne vektore za koje se zna da nose korona viruse. Većina naučnika i dalje misli da se virus preneo na ljude u Kini, jer su tu otkriveni prvi slučajevi, ali još ne znamo gde je virus prvi put prešao na ljude. Takođe, ostaje nepoznanica kako se preneo na ljude drugim životinjskim posrednikom poput ljuskavca ili cibetke. To su pitanja na koja možda nikada nećemo saznati odgovore", kaže Feran.
2. Zašto na neke ljude utiče jače nego na druge
Kada su prvi put identifikovali Covid-19, na njega se gledalo kao na respiratornu bolest. Ali, kako su meseci odmicali, javljao se sve veći niz simptoma i komplikacija bolesti. Mnogi ljudi izgube čulo mirisa. Neki ljudi povraćaju ili imaju proliv, kod nekih se menja boja na prstima ruku i nogu. Neki imaju oštećene kognitivne funkcije, pa čak i oštećenje mozga.
Sada znamo da čak i oni koji se oporave od Covid-19 mogu iskusiti dugotrajne posledice, uključujući anksioznost, oštećenje mozga i hronični umor. Studija objavljena u British Medical Journal u avgustu otkrila je da je oko 10% pacijenata imalo dugotrajni Covid-19 u kojem je bolest trajala više od 12 nedelja.
Ipak, naučnici ne znaju koliko dugo traju ovi naknadni simptomi Covid-19 i ne mogu objasniti zašto neki ljudi pate više od drugih. Pismo koje je objavio časopis Annals of Internal Medicine u novembru opisuje slučaj kada su dva 60-godišnja jednojajčana blizanca zaražena Covid-19 imala vrlo različite ishode. Jedan blizanac pušten je iz bolnice nakon dve nedelje bez ikakvih komplikacija, a drugog su morali da prebace na odeljenje za intenzivnu njegu i potreban mu je respirator.
Ovaj slučaj je samo ukazao na ono što istraživači posmatraju već mesecima. Čini se da je potpuno neizvesno koliko ozbiljno će korona virus uticati na različite ljude. Postoje pojedinci s većim rizikom od teškog oblika bolesti zbog postojećih hroničnih stanja ili starosti.
"Svi imamo nešto drugačiju genetiku. Često se iz razloga koje ne razumemo u potpunosti, neki ljudi nose s infekcijama lakše od drugih", rekao je Kolignon.
To važi i za demografske podatke. Mesecima su naučnici pratili trendove koji pokazuju da su stariji ljudi i muškarci u ranjivijoj grupi. Naučnici imaju podatke i zašto deca imaju lakši oblik infekcije. Razlog je jer imaju manje ACE2 receptora u nosu, a ti receptori su način na koji korona virus ulazi u naše ćelije. Ali ne mogu da objasne zašto stariji ljudi imaju tako visoku stopu smrtnosti od korona virusa, i to mnogo veću nego od uobičajenog gripa.
3. Kako se tačno širi korona virus
Još u januaru Kina je potvrdila da se virus mogao širiti s čoveka na čoveka, ali ostatak godine naučnici pokušavaju da odgovore na pitanje kako se to tačno odvija. Kažu kako je ključni način širenja virusa kapljičnim putem, kad neko kašlje ili kija.
"Te kapljice padaju na zemlju nakon jednog ili dva metra, a maske mogu pomoći u sprečavanju njihovog širenja. Ali, pojedini naučnici tvrde da se virus takođe širi i aerosolima, mnogo manjim česticama koje mogu satima ostati prisutne u vazduhu i putovati na velike udaljenosti. To bi bio problem jer platnene maske ne mogu zaštititi od aerosolnog prenosa", kaže Kolignon.
On smatra da većinu infekcija uzrokuju kapljice, iako je verovatno bilo i aerosolnog prenosa. Zato veruje da se treba usmeriti na bolji protok vazduha u zatvorenim prostorima. Nedavna južnokorejska studija pokazala je da kapljice s virusom još mogu da zaraze ljude udaljene više od dva metra zbog protoka vazduha iz klima uređaja.
Postoje i druga pitanja. Feran kaže da je nejasno koja je doza korona virusa potrebna da bi se neko zarazio. Deca će verovatnije biti asimptomatska, ali još uvek nema konačnih odgovora o tome koliko će ona širiti virus. Sva su ova pitanja važna jer imaju implikacije na politike koje vlade primenjuju. Ako su deca uključena u širenje virusa, onda ima smisla zatvoriti škole - i obratno, ako nisu uključena u širenje virusa, zatvaranje škola može imati velik uticaj s ograničenom i kratkotrajnom koristi.
4. Koliko dugo je neko imun
U avgustu su naučnici sa Univerziteta u Hong Kongu rekli da je muškarac (33) ponovo zaražen Covidom - 19 samo četiri i po meseca nakon što je preboleo bolest. Činilo se da to potvrđuje ono čega su se neki ljudi bojali, a to je da je zaraza moguća i dvaput zaredom.
"Dobra vest što je mogućnost uzastopne zaraze veoma retka, a slučajevi završe u medicinskom časopisu. Čini se da se oko 99 % ljudi zaraženih virusom ne zarazi ponovo najmanje šest meseci nakon što su ozdravili", rekao je Kolignon.
Veliko je pitanje, dakle, koliko traje prirodni imunitet od virusa. Naučnici na to još ne mogu odgovoriti, jer virus nije bio dovoljno dugo među nama. Isto važi i za vakcine - ne znamo koliko dugo traje takav imunitet.
"Naučnici su pretpostavljali da će vakcina pružati određeni oblik imuniteta nekoliko godina. Ali, to još ne znamo", ističe Kolignon.
Trenutno se čini da su vakcine protiv korona virusa efektnija od vakcine protiv gripa, koje treba primeniti svake godine. Naučnici su optimistični u pogledu vakcine i smatraju da je verovatnoća dugoročnih nuspojava mala.
"Mislim da je rizik mnogo veći od virusa nego od vakcine", kaže Džonatan Stoj sa Instituta Frensis Krik u Londonu.
Ali to ne znači da nema i drugih otvorenih pitanja oko vakcine.
"Ne znamo hoće li virus mutirati na način koji će vakcinu učiniti neefektnom. Što nam više vremena treba da vakcinišemo populaciju, to virus ima više prilika za mutaciju", rekla je Feran.
Neke od novih vakcina koriste tehnologiju mRNA, koja se nikada pre nije široko koristila i zato se postavlja pitanje hoće li imunitet od tih vakcina trajati jednako dugo kao i onaj od tradicionalnih vakcina.
5. Kada će se pandemija završiti
To je najveće pitanje od svih. Mnogi širom sveta polažu nade u vakcinu, ali čak ni to nije dovoljno brzo rešenje. Verovatno će trebati godine da se vakciniše većina svetske populacije, a to je nešto što bi bilo potrebno da se zaustavi širenje. Ankete pokazuju da neki ljudi možda neće biti voljni da se vakcinišu.
"Mislim da su vakcine put kojim treba ići. Ali ljudi iz nekog razloga misle da će im ona pružiti potpunu zaštitu. Nijedna vakcina to ne čini", objašnjava Kolignon.
Čak i ako je neko vakcinisan, naučnici još ne znaju da li je moguće da bi svejedno mogao zaraziti sebe i druge, čak i ako ne oboli od Covida. Verovatno ćemo i nakon vakcinisanja možda morati da živimo s virusom. Na kraju, samo je jedan virus u ljudskoj istoriji iskorijenjen vakcinom, a to su velike boginje.
Uz to, virus bi mogao i duže da bude sa nama ako mutira ili se razvije novi soj. Moguće je da bi virus mogao da postane manje smrtonosan ili zarazan, ali moguće je i da virus postane virulentniji. Ta je mogućnost istaknuta nedavnom najavom Velike Britanije da je identifikovala novi soj korona virusa za koji se čini da je 70% zarazniji od starog. U međuvremenu, moraćemo da se oslonimo na niz drugih mera.
Zato je važno znati kako se virus širi i kako utiče na različite ljude. To je važno ne samo za suočavanje sa trenutnom situacijom, već i za buduće epidemije. Ali, Kolignon kaže kako se na to ne troši dovoljno novca.
"Mi trošimo milijarde dolara na vakcine i lekove, ali ne možete dobiti sredstva za istraživanje osnova kao što je pitanje koliko je ova maska efektna u odnosu na drugu masku", rekao je on dodajući kako smatra da je situacija takva jer odgovori koje bi ponudila takva istraživanja ne donose nestajanje problema nego samo smanjenje rizika.
Ali, još nismo pronašli način kako se nositi s pandemijom i jesmo li iz ove naučili dovoljno da sprečimo sledeću.
