Adrenalne ili nadbubrežne žlezde nalaze se iznad bubrega i odgovorne su za proizvodnju hormona kortizola, koji utiče na kontrolu krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Kortizol se jednim delom proizvodi i kao deo odgovora tela na stres.
Kada u telu nema dovoljno kortizola, može doći do adrenalne krize. Može doći i do primarne adrenalne insuficijencije, ali je za ovo stanje neophodan i nedostatak horomna aldosterona. U svakom slučaju, oba stanja su opasna po život i zahtevaju stručni pregled, nadzor i terapiju.
NE PROPUSTITE
Simptomi adrenalne krize su:
- Nizak pritisak
- Hipovolemijski šok (drastičan pad u volumenu krvi)
- Mučnina
- Povraćanje
- Hipoglikemija (drastičan pad nivoa šećera u krvi)
- Bol u stomaku
- Malaksalost
- Zbunjenost i pomućenje svesti
- Vrtoglavice
- Koma
Nadbubrežna žlezda može da razori ceo organizam: Simptomi koje ne smete da ignorišete!
Zašto dolazi do adrenalne krize
Postoji puno razloga, a ovo su neki od najčešćih:
1. Primarna adrenalna insuficijencija
Ovo stanje poznato je i pod imenom Adisonova bolest. Zahvaljujći problemima sa nabubrežnim žlezdama, dolazi do nedostatka kortizola i/ili aldosterona, hormona koji reguliše metabolizam minerala.
Ako u telu nema dovoljno aldosterona, može doći do primarne adrenalne insuficijencije, a kao rezultat javljaju se nizak pritisak, hiponatremija (pad natrijuma) ili hipokalemija (pad kalijuma). Uzroci primarne adrenalne insuficijencije takođe su brojni. To su najčešće:
- Autoimuni adrenalitis (imuni sistem napada i postepeno uništava nadbubrežne žlezde)
- Infekcije poput tuberkuloze, virusa side i gljivične infekcije
- Rak koji je metastazirao na nadbubrežne žlezde
- Bilateralna adrenalektomija (hirurško uklanjanje adrenalnih žlezda)
- Kongenitalna adrenalna hiperplazija (ograničena sposobnost adrenalnih žlezda da proizvode hormone)
- Adrenomijeloneuropatija (nasledni neuorološki poremećaj kod kojeg je glavni simptom često baš adrenalna insuficijencija)
Mučna bolest savremenog doba dugo prolazi neprimetno: Kako da prepoznate Hašimotov sindrom!
2. Sekundarna adrenalna insuficijencija
Kod ovog stanja nivo aldosterona je obično normalan, ali telu nedostaje kortizola zbog problema sa žlezdom hipofizom. Sekundarnu adrenalnu insuficijenciju najčešće uzorkuju:
- Tumor hipofize
- Šihanov sindrom (oštećenje hipofize usled gubitka krvi prilikom porođaja)
- Oštećenje hipofize usled povrede mozga
NE PROPUSTITE
Ljudi koji pate od primarne adrenalne insuficijencije su u većem riziku za razvoj adrenalne krie od ljudi sa sekundarnom. Ipak, rizik je dosta velik u oba slučaja ukoliko primarni uzrok nije otkriven i ne leči se.
3. Prestanak uzimanja glukokortikosteroida
Ako ste pili ove lekove dugo i naglo prestali, postoji veliki rizik za razvoj adrenalne krize.
Štitna žlezda se leči žumancetom! Evo kako: Savet endokrinologa!
4. Adrenalno krvarenje
Retko stanje u kojem jedna ili obe nadbubrežne žlezde počnu da krvare. Još uvek nije poznato zašto se ovo dešava, ali pretpostavlja se da je razlog reakcija adrenalnih žlezda da fizički stres - sepsu, opekotine, povrede ili korišćenje antikoagulanasa (lekova protiv zgrušavanja krvi). Okidač za adrenalno krvarenje mogu biti i bolesti gastrointestinalnog trakta, česte infekcije, fizički ili emocionalni stres, čak i dehidracija i toksikacija alkoholom.
Dijagnoza adrenalne krize
Nažalost, simptomi liče na mnoga druga stanja, uključujući sepsu i kardiogeni šok (popuštanje srca i pad pritiska), pa se adrenalna kriza teško dijagnostifikuje. To stvara dodatnu opasnost, jer ako se ne leči i ne primeti na vreme, adrenalna kriza može da bude smrtonosna. Najteže ju je otkriti u trudnoći, kada se u telu žene već događaju velike hormonalne promene. U laboratorijskim testovima za otkrivanje adrenalne krize testira se nivo kortizola, glukoze i natrijuma.
Kako se leči adrenalna kriza
Glavna terapija su velike doze kortikosteroida i infuzija za nadoknađivanje tečnosti i normalizaciju niskog pritiska. Kada se otkloni akutno stanje, lekar mora da se pozabavi osnovnim uzrokom adrenalne krize i njegovim lečenjem.
