Medicina se razvija neverovatnom brzinom, a od svih struka čini se da najveća otkrića postiže polje neurologije. Za samo deset godina otkrivena je i proučavana neurogeneza, odnosno sposobnost proizvodnje novih nervnih ćelija.
NE PROPUSTITE
Stara paradigma je odbačena: postojeće nervne ćelije definitivno nemaju sposobnost regeneracije, ali naučnici su otkrili da se na tri mesta u ljudskom telu mogu proizvoditi novi neuroni. Jedan od njih je hipokampus.
Ovaj deo mozga učestvuje u važnim moždanim procesima, poput očuvanja i integrisanja memorije, prevođenja kratkoročne u dugoročnu memoriju, formiranje emocija i prostornu orijentaciju.
Zanimljiva studija slučaja
Kanađanin sa inciijalima N.M. podvrgnut je neurohirurškoj operaciji mozga, a pritom je patio i od epilepsije. Baš njegov slučaj ovorio je mogućnost proučavanju hipokampusa.
Kada je imao 27 godina, N.M. je uklonjeno dve trećine hipokampusa, krajnici i središnji deo temporalnog režnja obe moždane hemisfere. Funkcije poput govora, sećanja na sopstveno ime i koefcijent inteligencije sačuvane su, ali se samo delimično sećao detalja koji su se dogodili pred operaciju. Takođe, izgubio je sposobnost da zapamti sve što se događalo nakon operacije.
Tako su naučnici uspeli da otkriju glavni faktor u sistemu memorije.
Tokom 2000-ih, tim doktora Džon O'Kefe, Mej Brit Moser i Edvard Moser otkrili su piramidalne i rešetkaste neurone u hipoapusu, za čije otkriće su dobili i Nobelovu nagradu.
Rešetkasti neuroni smatraju se posebno zanimljivim, jer usmeravaju čitav prostor u šestouglove i tako stvaraju neku vrstu koordinantne mreže. U tu mrežu naš mozak smešta i nas same i objekte koji su nam vidljivi. Zahvaljujući rešetkastim neuronima, sposobni smo da se krećemo po prostoru, pamtimo gde se nalaze ulice, stanovi i drugi objekti.
Drugo mesto u ključnim procesima hipokampusa zauzima neurogeneza - sposobnost proizvodnje novih nervnih ćeija. U prethodnih 30 godina desetine studija potvrdile su: odrasli, potpuno formirani hipokampus nastavlja da proizvodi nove nervne ćelije gotovo celog života.
Dakle, verovanje da nervne ćelije ne mogu da se obnove nije u potpunosti tačno, već delimično - mrtvi neuroni ne mogu da ožive, ali mogu da se proizvedu novi i zamene stare.
Hipokampus proizvodi 700 novih neurona svakog dana. Možda deluje kao da je taj broj zanemarljiv, ali kada dođete u pedesete, svi neuroni od rođenja pa do sada zamenjeni su novim!
Važnost proizvodnje nervnih ćelija otkrivena je istraživanjem neuronaučnika Sandrine Toret, načelnika Laboratorije za neurogenezu i mentalno zdravlje u Londonu. Ono je pokazalo da smanjena neurogeneza vodi do ozbiljnog pada kognitivnih funkcija, depresivnih stanja, povećanog rizika od Alchajmera i drugih vidova demencije.
Alchajmer se može predvideti 20 godina pre: Ovo su prvi simptomi!
Tri faktora značajno ugrožavaju proces neurogeneze i snižava broj proizvedenih neruona:
1. Hronični stres
Naučnici već neko vreme govore kako višak kortizola, hormona stresa, izaziva zapaljenje u hipokampusu. Nova studija Univerziteta u Južnoj Koreji nesamo da je potvrdila da hronični stres utiče na smrt neurona hipokampusa, već izaziva autofagiju, proces u kojem ćelije same sebe uništavaju.
2. Nedostatak sna
Naučnici sa Univerziteta Pensilvanija otkrili su da nedovoljno sna negativno utiče na sintezu proteina u hipokampusu, što posledično utiče na proces neorogeneze i vodi do propadanja memorije.
Nije važna samo dužina sna, već i kvalitet.
3. Loša ishrana
Zasićene masti negativno utiču na neurogenezu, dok je omega-3 masne kiseline i flavonoidi stimulišu. Naučnici veruju da smanjenje broja kalorija i povremeni post povećavaju proizvodnju nervnih ćelija, popravljaju memoriju i druge kognitivne sposobnosti.
