Ako ste primetili iznenadno nagomilavanje bora, bolova i nelagodnosti ili opšti osećaj da ste ostareli skoro preko noći, možda postoji naučno objašnjenje. Istraživanja sugerišu da se starenje, umesto da bude spor i postojan proces, dešava u najmanje dva ubrzana "skoka".
Studija, koja je pratila hiljade različitih molekula kod ljudi starosti od 25 do 75 godina, detektovala je dva glavna talasa promena povezanih sa starenjem: jedan oko 44. godine, i ponovo oko 60. godine. Ovi nalazi bi mogli objasniti zašto se nagli skokovi u određenim zdravstvenim problemima, uključujući mišićno-skeletne probleme i kardiovaskularne bolesti, javljaju u određenim godinama.
"Mi se ne menjamo samo postepeno tokom vremena. Događaju se neke zaista dramatične promene," rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford, i viši autor studije.
"Ispostavilo se da je sredina četrdesetih period dramatičnih promena, kao i rane šezdesete, i to važi bez obzira na klasu molekula koju posmatrate."
Skok promena i kod muškaraca
Istraživanje je pratilo 108 dobrovoljaca, koji su predavali uzorke krvi i stolice, kao i briseve kože, usne duplje i nosa, svakih nekoliko meseci tokom perioda od jedne do skoro sedam godina. Istraživači su procenili 135.000 različitih molekula (RNK, proteini i metaboliti) i mikroba (bakterije, virusi i gljive koje žive u crevima i na koži učesnika).
Obilje većine molekula i mikroba nije se menjalo na postepen, hronološki način. Kada su naučnici tražili klastere molekula sa najvećim promenama, otkrili su da se ove transformacije obično dešavaju kada su ljudi u srednjim četrdesetim i ranim šezdesetim godinama.
Prvi skok starenja u srednjim četrdesetim bio je neočekivan i u početku se pretpostavljalo da je rezultat promena usled perimenopauze kod žena, što bi iskrivilo rezultate za celu grupu. Ali podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim četrdesetim.
"Ovo sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama primećenim kod žena u srednjim četrdesetim, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene kod oba pola," rekao je dr Sjaotao Šen, bivši postdoktorski saradnik na Medicinskoj školi Stanforda i prvi autor studije, koji se sada nalazi na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru.
Šta se menja u kom talasu
Prvi talas promena obuhvatao je molekule povezane sa kardiovaskularnim bolestima i sposobnošću metabolizma kofeina, alkohola i lipida. Drugi talas promena uključivao je molekule uključene u regulaciju imuniteta, metabolizam ugljenih hidrata i funkciju bubrega. Molekuli povezani sa starenjem kože i mišića menjali su se u oba vremenska perioda.
Prethodna istraživanja su sugerisala da bi se kasniji skok u starenju mogao dogoditi oko 78. godine, ali najnovija studija to nije mogla da potvrdi jer su najstariji učesnici imali 75 godina.
Ovaj obrazac se poklapa sa prethodnim dokazima da se rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava postepeno, pri čemu rizik od Alchajmerove i kardiovaskularnih bolesti pokazuje strm uspon posle 60. godine. Takođe je moguće da su neke od promena povezane sa stilom života ili faktorima ponašanja. Na primer, promena u metabolizmu alkohola mogla bi proisteći iz povećane konzumacije u srednjim četrdesetim, što može biti stresan period života.
Naučnici se nadaju da bi to moglo pomoći ciljanim intervencijama
Autori navode da bi ovi nalazi mogli pomoći u ciljanim intervencijama, kao što je povećanje vežbanja tokom perioda bržeg gubitka mišića. "Veliki sam pobornik ideje da bismo trebali pokušati da prilagodimo svoj stil života dok smo još uvek zdravi," rekao je Snajder.
Nalazi su objavljeni u naučnom časopisu "Nature Aging", prenosi "Gardijan".
