Jednostavan test mogao bi pomoći lekarima da predvide da li će pacijent verovatno preminuti u roku od 24 sata, kažu istraživači.
Tehnika podrazumeva proveru kornealnog refleksa, automatskog treptaja koji se javlja kada se površina oka nežno dodirne.
Naučnici su otkrili da su pacijenti koji su izgubili ovaj refleks imali daleko veće šanse da umru u toku narednog dana, što uliva nadu da bi ova metoda mogla pomoći porodicama da se pripreme za poslednje sate svojih voljenih.
Pitanje koje porodice najčešće postavljaju
Stručnjaci navode da je prepoznavanje trenutka kada je smrt blizu jedan od najtežih delova palijativne nege, a ipak je jedno od pitanja koja rođaci najčešće postavljaju: "Koliko je vremena preostalo?". Studiju, objavljenu u časopisu "BMJ Supportive and Palliative Care", predvodio je dr Jung Hun Kang, direktor hospis centra pri univerzitetskoj bolnici Gjeongsang u Južnoj Koreji, piše "Dejli mejl".
"Članovi porodice često pridaju veliki značaj prisustvu u trenutku smrti. To često dovodi do teških i hitnih pitanja o tome koliko je vremena preostalo", istakao je dr Kang.
Lekari i medicinske sestre već prate znakove koji ukazuju na blizinu smrti, uključujući promene u disanju, plavičastu boju kože usled loše cirkulacije i smanjeni nivo svesti.
Rezultati istraživanja u hospisu
Prethodna istraživanja ukazuju na to da identifikacija ovih znakova upozorenja može predvideti smrt u roku od 48 sati sa verovatnoćom od 95 odsto. Međutim, nova studija sugeriše da kornealni refleks može još preciznije suziti taj vremenski okvir.
Istraživači su pratili 112 pacijenata u hospisu sa uznapredovalim stadijumom raka, za koje je procenjeno da im je preostalo samo jedna do dve nedelje života. Medicinske sestre su proveravale kornealni refleks tri puta dnevno, prilazeći sa strane kako bi izbegle izazivanje vizuelne reakcije, i nežno dodirujući rožnjaču sterilnim komadićem vate ili gaze.
Od 112 pacijenata, 110 je preminulo u roku od sedam dana. Oni sa odsutnim kornealnim refleksom imali su pet puta veću verovatnoću da umru u roku od 24 sata u poređenju sa pacijentima kod kojih je refleks još uvek bio prisutan ili samo oslabljen. Stopa smrtnosti u roku od 24 sata među onima bez refleksa iznosila je 70,7 odsto.
Otkazivanje moždanog stabla
Dr Kang objašnjava da gubitak ovog refleksa može odražavati pogoršanje funkcija moždanog stabla, dela mozga koji kontroliše osnovne životne funkcije poput disanja i svesti, tokom prirodnog procesa umiranja. Dodao je da, iako ovaj znak može snažno podržati predviđanje neposredne smrti, njegovo prisustvo je ne isključuje.
Istraživači su takođe otkrili da je test posebno koristan kada se kombinuje sa skalom za procenu nivoa budnosti i sedacije (Richmond Agitation-Sedation Scale). Među pacijentima koji su bili pod dubokom sedacijom, 71,2 odsto onih bez kornealnog refleksa preminulo je u roku od 24 sata, u poređenju sa 37,1 odsto onih čiji je refleks ostao očuvan.
Ograničenja i budući koraci
Dejvid Hui, direktor istraživanja za palijativnu negu u Centru za rak "MD Anderson" u Hjustonu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da su rezultati uporedivi sa drugim priznatim kasnim znacima umiranja. Ipak, upozorio je da je istraživanje relativno malo i da je uključivalo samo pacijente u hospisu sa uznapredovalim kancerom.
Tim sada planira veće studije na širem krugu pacijenata. Stručnjaci veruju da bi, ukoliko se potvrdi, ovaj test mogao postati dragocen alat koji će kliničarima omogućiti da porodicama daju jasnije odgovore i obezbede pacijentima mirniju i dostojanstveniju negu u poslednjim trenucima života.
