Naša telesna težina određena je najviše ishranom i količinom energije koja se unosi i troši, kao i fizičkom aktivošću. Ali, značajan uticaj imaju četiri hormona, koji su najčešće krivci kada se desi da osoba ni uz sve napore ne može da smrša.
Kada shvatite kako funkcionišu i kako možete da utičete na njih, lako ćete doći do idealne telesne težine:
1. Leptin
Ovaj hormon se sintetiše u masnom tkivu, a receptori leptina nalaze se u hipotalamusu, hipokampusu i moždanoj kori. Leptin mozgu šalje signal da "ugasi" apetit i reguliše skladištenje viška kalorija u masne ćelije. U isto vreme, ovaj hormon štiti ostala tkiva u telu od toksičnog viška masnoća.
Povećan nivo leptina povezuje se sa viškom masnoće u telu i smatra se odgovornim za prejedanje i čest osećaj gladi. Do ovog kontadiktornog procesa dolazi kada telo razvije otpornost na leptin, najčešće usled mutacije receptora ovog hormona pod uticajem genetskih ili faktora iz okoline.
Hronično povišen nivo leptina dovodi do gojaznosti, prejedanja i zapaljenja, usled čega može doći do horničnih bolesti poput hipertenzije, metaboličkog sindroma i srčanih bolesti.
Šta sve povećan nivo leptina radi telu:
- Izaziva umor, čest je uzrok sindroma hroničnog umora;
- Naročito loše utiče na pacijente obolele od hepatitisa C i obolelih od sindroma nervoznih creva;
- Podstiče oslobađanje prozapaljenskih citokina, koji izazivaju veće upale u telu i određene "poremećaje" u mozgu;
- Pogađa krvne sudove, kosti, imuni sistem (utiče i na nivo glukoze i metaboličkih masti) i reproduktivni sistem;
- Izuzetno povišen nivo leptina doprinosi bržem rastu i širenju zapaljenja i kancerogenih ćelija;
- Može da bude uzrok povećanog broja belih krvnih zrnaca;
- Pomaže boljem odgovoru tela na stres i snižava varijabilnost srčanog ritma;
- Može da snizi, ali i da poveća apetit.
Leptin ima svoj ustaljen ritam proizvodnje i vrhunac dostiže oko ponoći. Najniži nivo ovog hormona je između 9 ujutro i podneva, ali se to sve može promeniti u zavisnosti od toga kada jedete.
Šta poveća nivo leptina?
Nivo ovog hormona raste nakon obroka kao reakcija na insulin; što više ugljenih hidrata unesete kroz hranu, više masti se skladišti u telu. Kada je za nivo leptina odgovoran stres, može da dođe do potpunog nestanka apetita (najčešće kod ljudi u depresiji).
Ostali uzroci mogu biti spavačka apneja, korišćenje deksametazona, gojaznost...
Šta snižava leptin?
Post barem 24 sata, fizička aktivnost, nedostatak sna, alkohol, insulin i povećan nivo testosterona snižavaju nivo leptina.
2. Insulin
Ovaj značajan hormon ima više efekata - snižava apetit, ali može da poveća nivo masnih naslaga, reguliše telesnu težinu i osećaj sitosti. Problem gojaznosti vezan za ovaj hormon dolazi kada se razvije otpornost na insulin, odnosno kada telo više ne dobija signal od mozga da ste siti, pa u tom slučaju insulin povećava osećaj gladi umesto da ga ugasi. Vi jedete, pankreas proizvodi insulin, ali mozak govori da vam treba još hrane.
Uticaj nivoa insulina na telo
- Doprema glukozu u jetru, mišiće i masne ćelije;
- Prenosi važne supstance iz krvi u masne ćelije;
- Reguliše izlučivanje masti iz masnih ćelija;
- Pomaže sprečavanju gubitka proteina iz mišića - povećava njihovu apsorpciju i apsorpciju aminokiselina u mišiće;
- Nizak insulin stimuliše jetru da pretvara glikogen u glukozu i da je izluči u krv - zbog toga ljudi sa niskim insulinom i maju visok nivo glukoze;
- Reguliše proizvodnju glukoze iz proteina;
- Snižava nivo kalijuma;
- Opušta mišiće tako što omogućava da krv uđe u male krvne sudove; nizak nivo insulina usporava cirkulaciju, zbog čega vam je hladno;
- Reguliše izlučivanje soli u bubrezima - zato ljudi sa niskim insulinom pate od niskog pritiska.
Iako je uloga insulina pre svega dobra i štiti čitavo telo, ali taj "zaštitnički" efekat zapravo stimuliše skladištenje masti u ćelijama, zbog čega se teže mršavi.
3. Neuropeptid Y (NPY)
U pitanju je neurotransmiter koji se nalazi u mozgu i vegetativnom nervnom sistemu. Proizvode ga moždani i neuroni simpatičkog nervnog sistema. Ima nekoliko funkcija, od kojih su najvažnije povećanje akumulacije masnoća i stimulacija gladi, ali i ublažavanje stresa, anksioznosti, percepcije bola, želje za alkoholom i reguliše biološki ritam tela. Međutim, NPY je često uzrok gojenja.
Uticaj nivoa NPY na telo
- Podstiče stvaranje novih masnih ćelija i skladištenje masnoća u njima, najčešće u predelu stomaka;
- Ublažava anksioznost i epileptične napade;
- Pogoršava odgovor tela na stres jer pojačava proizvodnju kortizola;
- Previsok nivo može da poveća rizik od raka.
Studije na životinjama pokazale su da konstantni stres i hrana bogata glukozom stimulišu proizvodnju neuropeptida Y. Takođe, kada ograničite unos kalorija, nivo NPY se povećava.
4. Kortizol
Ovaj hormon izazviva gojenje. Ali, kada se pogleda krvna slika gojaznih pacijenata, nivo kortizola je normalan. To je zato što se povišeni nivoi nalaze u masnim tkivima. Kortizol pojačava apetit i unos šećera jer akrivira receptore u hipotalamusu koji stvaraju potrebu za hranom punom masnoća i šećera.
Uticaj nivoa kortizola
- Povećava lučenje leptina iz masnih ćelija;
- Snižava proizvodnju insulina, povećava rizik od insulinske rezistencije;
- Povećava proizvodnju glukoze;
- Oštećuje mišiće;
- Narušava imunitet i povećava rizik od raka;
- Negativno utiče na koštano tkivo i kolagen;
- Stimuliše mokrenje;
- Podstiče zadržavanje soli i samim tim povišen krvni pritisak;
- Sprečava apsorpciju kalcijuma;
- Stimuliše izlučivanje želudačne kiseline;
- Usporava zarastanje rana;
- Može da ima i pozitivne efekte - ublažava hipoglikemiju, oboljšava cirkulaciju i dotok krvi do srca.
Sada kada ste upoznati sa četiri najvažnija hormona odgovorna za kilažu, sve što treba da radite jeste da pratite sledeća pravila:
- S vremena na vreme proverite nivoe leptina, insulina, NPY i kortizola;
- Držite se pravilne ishrane i vežbanja, izbegavajte prejedanje;
- Spavajte svakog dana 7-8 sati u potpunom mraku; - Svakodnevno radite na izbacivanju stresa kroz fizičke ili psihološke vežbe;
- Redovno kontrolišite rad žlezda i pankreasa.
