Kratkotrajno gladovanje

Dr Nestorović: Samo dva puta nedeljno se hranite ovako - smanjićete apetit i suzbiti gomilanje masti!

Stručni osvrt na popularnu keto dijetu

Nutricija 19.02.2019. - 10:15h Autor: banenestorovic.blogspot.com
Foto: Youtube Printscreen / RTS Ordinacija - Zvanični kanal

"Kada starimo, naše matične ćelije (iz kojih nastaju sve naše ćelije) smanjuju svoju sposobnost obnavljanja. Istraživanja poslednjih godina (o čemu sam pisao kada sam obradjivao uticaj posta na zdravlje ljudi) pokazuju da kratkotrajno gladovanje (24 časa) vraća sposobnost regeneracije matičnih ćelija, kako kod mladih, tako i kod starih", piše doktor Branimir Nestorović na svom blogu.

 

"Poslednja studija sa MIT u SAD, objavljena pre nekoliko dana, pokala je da u miševa koji gladuju, ćelije umesto glukoze (koje nema usled gladovanja), razlažu masne kiseline. Pti tome se oslobadja molekul koji stimuliše regeneraciju matičnih ćelija.

 

Već decenijama se zna da je nizak kalorijski unos prediktor dugog života, kako u ljudi tako i kod životinja. Međutim, tačan mehanizam nije bio poznat. Znalo se da dolazi do promene u metabolizmu, koji je uključivao prelazak sa korišćenja ugljenih hidrata na masti (ovo je osnova ketogene dijete). Ova promena dovodi do aktivacije transkriptivnih faktora poznatih kao PPAR, koji aktiviraju potom brojne druge gene. Ono je u ovoj studiji fascinantno je, da su korišćenjem molekula vrlo sličnih PPAR mogli da izazovu isti efekat (bez krišćenja dijete). Aktivacijom ovog metaboličkog puta, postizao se efekat reverzije promena koje nastaju kod starenja.


Ovo otvara zanimljive terapijske mogućnosti, davanja molekula osobama koje su na hemioterapiji, sa slabim imunim sistemom radi stimulisanja imunog sistema (a kod kojih je gladovanje nepoželjno i opasno).

 

Doktor Nestorović: Evo zašto žene moraju da pešače što više!

foto: Shutterstock

Ketogena dijeta se primenjuje od 1920. godine u lečenju i poboljšavanju zdravlja, ali je tek poslednjih godina medicina počela da je shvata ozbiljno.

Kod keto dijete, nije toliko bitno koliko kalorija unosimo, već koju vrstu hrane koristimo. Ona podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata, uz povećan unos "dobrih" masti. Nemam nameru da se bavim ketodijetom u detalje (neka to rade nutricionisti), ali želim da ukažem da nije poželjna potpuna redukcija ugljenih hidrata. Poslednjih godina je velika pažnja posvećena hormonu jetre nazvanom fibroblast growth factor 21 (FGF21), koji se stvara kada je nivo šećera u krvi ili jako visok ili jako nizak. On se pokazao kao moćan stimulus imunog sistema kod odraslog. On stimuliše stvaranje T limfocita, ključnih ćelija u odbrani organizma.

 

Takođe, smanjuje apetit, suzbija nagomilavanje masti u organizmu. Postoji istraživanja koja ukazuju da ima zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem.


Paradoksalno, nivo hormona se povećava bilo kada produženo gladujemo (sedam dana) ili kada unosima obrok bogat ugljenim hidratima.

 

Kako bih ja sumirao sve izneseno (radi se o mom ličnom stavu): preko nedelje jedite hranu zasnovanu na keto principima. Pokušajte da dva dana u nedelji unosite malu količinu kalorija (preporučeno je oko 500 kalorija na dan). Sutradan uzmite jedan obrok bogat ugljenim hidratima. Time ćete kombinovati dobre efekte keto dijete, gladovanja i povećanog lučenja FGF 21 posle unosa ugljenih hidrata.

 

(Dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog na Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova)

 

Doktor Nestorović: Evo zašto je bolje biti umereno gojazan, nego imati savršenu težinu!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs