Među brojnim modernim trendovima velnes kulture i zdravog življenja, u poslednje vreme je aktuelno mišljenje da pšenicu treba izbegavati. Ipak, ova popularna žitarica milenijumima unazad služi kao osnovna sirovina ljudske ishrane, što, imajući u vidu njena hranljiva i korisna svojstva, apsolutno opravdava njenu upotrebu.
Ukoliko je obrađena na prvi način, pšenica kao najvažnija i najčešće korišćena žitarica na svetu svakako ne treba da izostaje sa naših trpeza.
Cela zrna ove žitarice su bogata izuzetno korisnim nutritijentima za naše zdravlje i organizam. Upotreba intgralne pšenicu u ishrani je korisna i blagotvorno deluje na čovekov celokupan sistem. Konzumacija kuvane pšenice na redovnom nivou može da deluje preventivno na pojedina zdravstvena stanja, poput opstipacije, hemoroida i raka debelog creva.
Verovatno ne postoji biljka koja je više upotrebljavana i poznatija na celom svetu. Pšenica, na latinskom Triticum, kako se smatra, potiče iz jugozapadnih delova Azije i veruje se da je u ishrani korišćena i pre čak dvanaest milenijuma.
Odavno je smatrana biljkom koja ima važnu religioznu ulogu u mnogim drevnim kulturama, upravo zbog hranljivosti na kojima su počivala pokolenja starih, pa i savremenih naroda.
U grčkoj, rimskoj, sumerskoj, ali i finskoj mitologiji postoje božanstva pšenice. U nekim delovima Kine i danas se smatra za svetu biljku. Jedna trećina ukupne svetske populacije svoju ishranu zasniva u pravo na upotrebi pšenice i njenoj obradi na različite načine.
Proizvodi od pšenice dominiraju na svetskim tržištima i u prehrambenoj industriji, te se ona i dalje smatra jednom od najznačajnijih žitarica na Zemljinoj kugli.
Zrno pšenice je bogato beta karotenom, vitaminom E, kalcijumom, magnezijumom, fosforim i gvožđem. U kombinaciji sa medom i orasima ona je riznica zdravlja
