Slatke i mirisne jagode mnogima su omiljeno voće, a pune su esencijalnih nutrijenata, vlakana, vitamina C, folne kiseline i kalijuma. Sadrže i male količine gvožđa, bakra, magnezijuma, fosfora, selena i vitamina B, K i E.
Iako u sebi sadrže i dosta šećera, smatraju se namirnicom s niskim glikemijskim indeksom jer ne utiču na rast šećera u krvi u trenutku, što je možda zahvaljujući antioksidansima koji se nalate u jagodana.
NE PROPUSTITE
Redovna konzumacija jagoda je povezana sa zdravijim nivoima šećera u krvi, prema studiji objavljenoj u magazinu Antioxidans and nutrients.
DNEVNA DOZA JAGODA MOŽE DA POBOLJŠA ZDRAVLJE SRCA
Studija objavljena u magazinu Journal of Molecular Sciences predlaže da redovno jedemo namirnice bogate vitaminom C, poput jagoda, jer tako možemo poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema.
POZITIVNO UTIČU NA ZDRAVLJE MOZGA
Naučnici kažu da jagode mogu preventivno da deluju protiv propadanja moždanih funkcija, zahvaljujući flavonoidima koji se u njima nalaze, a oni imaju protivupalna svojstva i štite od nastanka raka.
DOBROBITI ZA PROBAVNI SISTEM
Jedna šoljica jagoda sadrži oko 3 grama topivih i netopivih vlakana, a ona topiva su jako važna za dobru probavu jer skupljaju vodu u probavni trakt i tako pomažu da se nutrijenti lakše razgrade. Netopiva vlakna dodaju čvrstinu stolici pa će tako ona lakše i brže prolaziti kroz creva.
Neke studije su pokazale kako jagode pomažu u prevenciji starosne makularne degeneracije, najčešćeg uzroka slepila kod starijih osoba. Istraživanje je pokazalo da je svakodnevnom konzumacijom tri ili više ovih voćkica moguće smanjiti rizik razvoja makularne degeneracije za više od 36 %. Naučnici veruju kako se dobrobiti mogu pripisati elaginskoj kiselini, antioksidansu iz jagoda.
Važno je naglasiti da samo sveže i smrznute jagode sadrže pregršt korisnih sastojaka koji doprinose zdravlju, dok prerađeno voće gubi većinu, ako ne i sve nutritivne vrednosti.
Najbolji izbor su domaće jagode lično uzgojene u svojoj maloj bašti ili kupljene od proverenih prodavaca.
