Karfiol je skladište zdravih ugljenih hidrata, vlakana, antioksidanata, vitamina, kalijuma, kalcijuma i gvožđa. Otkrivamo zašto ga treba jesti što češće i kako ga pravilno pripremiti.
Pomaže zaustavljanju upala u organizmu
Antioksidansi u karfiolu jačaju ćelijske zidove kako bi ih zaštitili od oštećenja i sprečili oksidativni stres. Ovo sprečava slabljenje imunološkog sistema i smanjuje rizik od razvoja hroničnih bolesti.
Pomaže regulaciji krvnog pritiska
Sulforafan, jedinjenje koje se nalazi u karfiolu, igra presudnu ulogu u normalizaciji krvnog pritiska. Pored toga, pomaže u jačanju zidova krvnih sudova i sprečavanju kardiovaskularnih bolesti.
Pomaže jačanju kostiju
Karfiol je neobično bogat vitaminom K, koji je odgovoran za čvrstoću kostiju, poboljšava zgrušavanje krvi i inhibira kalcifikaciju krvnih sudova, čineći ih elastičnijim.
Jača imuni sistem
Porcija karfiola sadrži dnevnu potrebu za vitaminom C (nekoliko puta više nego u agrumima), što povećava otpornost tela na viruse, sprečava razvoj upalnih procesa i stimuliše antitela.
Pospešuje gubitak težine
Karfiol je, kao i sve povrće, uglavnom sačinjeno od ugljenih hidrata. Ipak, jedna je od omiljenih namirnica nutricionista zbog niskog sadržaja kalorija i velikog sadržaja vlakana i vitamina. Odlična je alternativa krompiru, pirinču i testeninama.
Kako pripremiti karfiol?
Jednostavno obarite karfiol i dodajte malo crnog bibera i kašiku maslinovog ulja. Uz minimum napora, dobićete ukusan, hranljiv obrok sa mnogo manje kalorija od, na primer, krompira. Takvo jelo može biti odlična večera, jer karfiol ima nizak glikemijski indeks, pa neće izazvati skokove šećera u krvi.
Karfiol se može koristiti kao baza za picu! Da biste to uradili, napravite pire od karfiola, dodajte jaje i prstohvat soli, formirajte „testo“ i pecite 6-8 minuta. Posle toga rasporedite fil i pecite još 20 minuta. Ovo je odlična zdrava alternativa vašoj omiljenoj nezdravoj poslastici.
