Dijetetska vlakna su integralni deo biljnih ćelija, kod biljaka su ugljeni hidrati gradivne materije. Po prirodi su to polisaharidi, dakle, sastavljeni su od stotina hiljada prostijih molekula.
Uneta hranom dijetetska vlakna ne podležu procesu varenja ni „na nivou” pljuvačne amilaze, a ni u tankom crevu pod uticajem pankreasnih enzima.
U debelom crevu se pod dejstvom bakterija samo delimično razgrađuju (uglavnom fermentiraju), dakle, bukvalno, nemaju energetski značaj (ne daju organizmu energiju), ali zato utiču na varenje i apsorpciju mikro i makronutrijenata...
Najčešća je podela po rastvorljivosti u vodi na rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.
Rastvorljiva vlakna su značajna za regulisanje dijabetesa, snižavanje holesterola u krvi i u „terapiji” gojaznosti...
(Stil.kurir.rs)
Svakodnevno slušamo o značaju dijetnih vlakana u ishrani. Povezuju ih sa mnogim terminima, kao što su energetska gustina hrane i modulacija glikemičkog indeksa hrane. Ali, šta su zapravo dijetna vlakna? Koji značaj imaju sa aspekta dobrog i svrsishodonog varenja, prevencije oboljenja savremenog doba? Kakva im je uloga u energetskom metabolizmu?