Važan je za pravilan rad svih organa - pravilan rad srca, mišića, bubrega, izgradnju zuba i kostiju, ali i funkcionisanje svih ostalih sistema organizma.
Magnezijum igra ključnu ulogu kod srčanih oboljenja, grčeva i slabosti u mišićima, zatvora, alkoholizma, dijabetesa, astme, hroničnog umora i nedostatka energije, kod pojačane želučane kiseline, osteoporoze, migrena i predmenstrualnih tegoba. Kod svih ovih i još mnogih drugih sličnih stanja, magnezijum se pokazao kao veoma efikasan, ublažavajući tegobe i uspostavljajući pravilan rad ovih sistema.
Namirnice koje sadrže visoke doze magnezijuma su: zeleno povrće, cela zrna žitarica, orasi, soja, pasulj, kukuruz, banane, bademi, meso. Zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać) sadrži hlorofil koji je naročito dobar izvor magnezijuma. Voda je značajan izvor magnezijuma, naročito u predelima gde je voda "teška", tj. ima povećan sadržaj minerala
NE PROPUSTITE
Preporučeni dnevni unos magnezijuma je za žene 270-300 mg dnevno, a za muškarce 270-400 mg, dok se trudnicama preporučuje doza od 320 mg dnevno. Deca bi trebalo da u toku dana unesu od 40-170 mg magnezijuma, u zavisnosti od uzrasta.
Individualne potrebe za mineralima, pa i za magnezijumom se mogu razlikovati i zavise od načina ishrane, napora kojima je osoba izložena, stresa, bolesti, lekova koje koristi i drugih aspekata. U svakom slučaju, najidealnije je magnezijum uzimati iz prirodnih izvora, kakav je hrana, ali ukoliko to nije u potpunosti moguće, važno ga je nadokanaditi i kroz suplemente, jer njegov manjak u uraganizmu može prozrokovati poremećaje u radu organizma.
Nedostatak magnezijuma može se manifestovati pojačanom anksioznošću, mučninom, povraćanjem, nepravilnim radom srca, bolovima i grčevima u mišićima, poremećajem sna, nemirom i iritabilnošću i drugim.
