Suprotono rasprostranjenim mitovima, masnoća nije glavni uzrok gojaznosti, tvrde naučnici, a za skladištenje masti pretežno su zaduženi ugljeni hidrati poput šećera, bilo čega slatkog, ali i brašna.
NE PROPUSTITE
Danas hranu pretežno pripremamo na ulju. Profesor Martin Grutveld sa Univerziteta Lester u Velikoj Britaniji tvrdi:
"Najbolji izbor su masnoće u kojima ima korisnih masnih kiselina, poput maslinovog ulja ili putera, guščje ili svinjske masti. Ove masnoće su na visokim temperaturama stabilne, i zbog toga se štetni aldehidi i peroksidi u ovom slučaju ne formiraju", kaće profesor Grutveld i preporučuje baš upotrebu ovih navedenih masnoća.
"Sve dok se hrana ne prerađuje, ona je dobra za telo. Na primer, minmalno obrađeno meso je bolji izvor vitamina B od masti mesnog porekla, ali neophodno je uneti omega 3 masne kiselne iz drugih izvora", kaže on.
Glavna stvar u konzumiranju masnoća jeste da ne preterujete, jer one sadrže i omega 6 masti, koje se mogu uskladištiti u problematičnim područjima, dodajući vam ilograme, ali i masne naslage na zidovima krvnih sudova, poznatije kao arterijski plak.
Stručnjak kaže i da nikako ne smete potpuno da izbacite masnoće iz ishrane, jer su neophodne, između ostalog, i za izgradnju imuniteta, kao i za izgradnju tkiva, a aktivno učestvuju i u metabolizma holesterola.
