Hleb je namirnica koja je važna za naš organizam i utiče na naše zdravlje, ali za one koji pokušavaju da smršaju ili za osobe koje boluju od dijabetesa njegovo konzumiranje može biti kontraproduktivno.
Jeste li pomislili šta bi se dogodilo sa vašim telom kada biste potpuno izbacili ovu namirnicu iz upotrebe?
Bez obzira da li ste izbacili rafinisane žitarice, žitarice celog zrna ili ugljene hidrate, učinci mogu da variraju. Od odličnih i potpuno očiglednih, pa do nekih koji i nisu baš tako sjajni.
Gubitak kilograma
Kada smanjimo unos ugljenih hidrata, najpre ćemo primetiti gubitak kilograma. Ali, nismo izgubili masnoću, već težinu vode koja se nakuplja u organizmu.
Kada su ugljeni hidrati u telu u obliku glikogena, svaki gram hrani tri do četiri puta svoje težine u vodi.
Kako smo odustali od ugljenih hidrata, telo je počelo da troši zalihe glikogena, te se gubi velika količina vode.
Osećaj prividnog gripa
Kako bi telo iskoristilo mast kao gorivo, najpre se mora razgraditi na male komadiće koji se nazivaju ketoni. Povišenje ketona uzrokuje zadah, suva usta, umor, slabost, vrtoglavicu, nesanicu i mučninu.
Imamo osećaj kao da nas je uhvatio virus. Telo se polako prilagođava da funkcioniše na ketonima, te prestajemo da se osećamo loše, ali oni telu još uvek nisu omiljeni izvor energije.
Pada vam glava: Psiholog otkriva kako sebi odmažete i da samo ovako možete pobediti hroničan umor!
Povećana potreba za slatkišima
Prerađeni šećeri podižu vrednosti šećera do velikih razmera da bi se ubrzo naglo spustila. Na taj način se aktivira centar za zavisnost u mozgu vodeći ka stalnoj žudnji za slatkišima.
Ako konzumiramo hranu bogatu vlaknima nivo šećera možemo da održimo stabilnim i smanjimo potrebu za slatkim.
Hleb nikad ne treba da držite u kesi, pogotovo plastičnoj: Evo zbog čega!
Srčane bolesti
Rizik od srčanih bolesti može da pada ili raste. Ta velika razlika zavisi od toga koju vrstu žitarica prestajete jesti. Studija objavljena 2014. u PLOS ONE našla je da rafinirani šećeri podižu nivo masnih kiselina u telu koje povećavaju rizik oboljevanja od srčanih bolesti i dijabetesa tipa II.
S druge strane, celovite žitarice poboljšavaju nivo holesterola i smanjuju rizike pojave srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa tipa II.
Osećaj tromosti
Žitarice celog zrna su bogate gvožđem, magnezijumom i vitaminom B, koji su svi važni za održavanje nivoa energije, a mnogim ljudima već ionako nedostaje magnezijuma.
Osim toga, kako su ugljenI hidrati telu omiljeni izvor energije, njihov nedostatak usporava sve ćelije u telu.
Neredovna probava
Žitarice celog zrna igraju najvažniju ulogu u tome koliko smo vlakana uneli hranom. Istraživanje u Americi pokazalo je da 92 odsto odraslih hranom ne unosi dovoljno žitarica.
Vlakna pomažu da stabilizujemo vrednost šećera, a smanjuju i rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti. Osim toga, pomažu rad probave i pražnjenja creva.
Razdražljivost
Ugljeni hidrati, celoviti ili rafinisani, povećavaju serotonin u mozgu. Kada prestanemo da jedemo zdrave žitarice i naše raspoloženje se menja.
Niži nivo energije
Smanjenjem ugljenih hidrata opada energija, u telu se smanjuje i nivo uskladištenih ugljenih hidrata pa pada i sposobnost vežbanja, a rezultati treninga su slabiji.
Najzdraviji narod na svetu jede samo ovaj hleb već 2.000 godina: Učiniće čudo i za vas! (RECEPT)
