Godinama sam se borila sa viškom kilograma i konstantnim umorom, bez obzira na to što sam pokušavala razne dijete, trenirala povremeno, pa čak i gladovala misleći da će to pomoći. Ništa nije imalo dugoročan efekat. Sve je delovalo kao borba bez kraja – sve dok mi lekar nije rekao nešto što me je potpuno promenilo: imam insulinsku rezistenciju.
Tada mi je mnogo toga postalo jasno – zašto sam stalno umorna, zašto mi se stalno jede slatko, zašto mi je stomak najkritičniji deo tela i zašto je svaki pokušaj mršavljenja bio bezuspešan.
Onda je došao trenutak koji mi je promenio život
Endokrinolog mi je dao jednostavnu tabelu sa planom ishrane – mediteranski stil, ali prilagođen osobama sa insulinskom rezistencijom. Naglasio je samo jedno pravilo koje moram da poštujem: tri manja, redovna obroka dnevno, otprilike u isto vreme, bez užina i bez preskakanja.
U početku mi je to delovalo suviše jednostavno da bi delovalo. Ali, odlučila sam da pokušam. Ubacila sam više povrća, zdravih masti iz maslinovog ulja i orašastih plodova, izbacila rafinisane šećere i hleb, i okrenula se ribi, piletini i integralnim žitaricama u umerenim količinama.
Nakon samo dve nedelje, po prvi put u životu osetila sam da se moje telo ne bori protiv mene. Nema više naglih padova energije, nema neizdržive gladi uveče, nema potrebe da preturam po frižideru svake večeri.
Kilogrami su polako, ali sigurno, počeli da se tope. Nije bilo magije, ali jeste bilo – konačno razumevanje mog tela.
Danas se ne merim opsesivno, i dalje treba da brojim kalorije, ali ne izgladnjujem se. Pratim ritam svojih obroka, slušam svoje telo, i držim se pravila koje mi je lekar dao.
I mogu da kažem – prvi put posle dugo vremena, osećam se dobro u svojoj koži.
