Šta je nesanica?
Spavanje je važno za dobro zdravlje isto kao ishrana i fizička aktivnost. Spavanje obnavlja energiju koja je potrošena tokom dana. Međutim, mnogi od nas ne mogu noću dobro da se naspavaju. Ili imamo previše posla da bismo spavali ili kada odemo u krevet ostajemo budni i razmišljamo, ili se budimo u sred noći.
Može se reći da patimo od nesanice kada teško zaspimo ili ako ostajemo budni tokom noći. To je česta pojava. Oko 10% stanovništva pati od hronične nesanice, a oko 50% ljudi povremeno pati od nje. Na nesanicu utiče čitav niz fizičkih, mentalnih faktora, kao i ponašanje i okruženje.
Tipovi nesanice
Nesanica pri uspavljivanju predstavlja teškoću prilikom padanja u san. Razlog tome može da bude bol, teškoće prilikom disanja, korišćenje stimulativa, prekid korišćenja pilula za spavanje, preveliko konzumiranje alkohola, emotivni problemi kao što su anksionznost, fobije ili depresija. Uzrok nesanice može da bude poremećaj sna kao što su kontinuirani prekidi disanja tokom spavanja, ili sindrom odloženog spavanja, poremećaj ritma spavanja tokom 24 časa kada osoba odlaže vreme odlaska na spavanje i vreme buđenja i ne može da počne da leže ranije dok prethodno ne počne ranije da ustaje.
Kad čovek počne rano da ustaje, nestaju teškoće prilikom zaspivanja ali nastaje novi problem, a to je prerano buđenje. Nesanica prilikom održavanja sna podrazumeva buđenje nekoliko puta tokom noći uz otežano ponovno padanje u san, ili zaspivanje uz nemiran, nezadovoljavajući san.
Kako postajemo stariji, sveukupno vreme spavanja se smanjuje, a san često biva isprekidan. Količina faze 4 (vrlo dubok san) ponekad opada. Često dolazi do buđenja rano ujutro ili nesanice prilikom održavanja sna. Ova dva tipa nesanice ponekad se povezuju sa depresijom.
Anksioznost, introspekcija i misli o samokažnjavanju često su izraženije ujutro i mogu da doprinesu nesanici u rano jutro, pri čemu se čovek bez očiglednog razloga budi između 3 i 5 ujutro.
Promena ritma spavanja obično odražava ciklični poremećaj kao što je džet leg, odnosno poremećaj sna usled promene vremenske zone . Do nje može doći i nakon povrede glave. Prekomerno korišćenje sedativa ili neregularne noćne smene, kao i poremećaj disanja mogu da dovedu do poremećaja ritma. Kod poremećaja disanja, čovek može da bude pospan ujutro, da tokom većine dana spava ili kunja, i da tokom noći ima isprekidan san.
Do čestog buđenja tokom noći najčešće dolazi kada čovek prestane da uzima pilule za spavanje, a prethodno je uzimao velike doze. To se često pogrešno tumači kao vraćanje hronične nesanice.
Dijagnosticiranje nesanice
Lekar će utvrditi vaš ritam spavanja, koliko uzimate alkohola, kofeina i nikotina, drugih narkotika, stepen psihološkog stresa, radno vreme i učestalost putovanja, kao i nivo fizičke aktivnosti. Fizički pregled i laboratorijski testovi se obično vrše da bi se identifikovali eventualni prikriveni medicinski uzroci nesanice.
Nesanicu izazivaju i oralni kontraceptivi, lekovi za tiroidnu žlezdu, beta blokatori, alkohol, nikotin, i marihuana.
Homeopate i naturopate će verovatno izmeriti i nivo hormona. Promena nivoa estrogena i progesterona kod žena, kao i testosterona kod muškaraca može da rezultira nesanicom. Žene u menopauzi često pate od poremećaja sna zbog pada nivoa estrogena i/ili progesterona. Žene koje uzimaju lek tamoxifen za rak dojke često pate od ozbiljne nesanice. One ne bi smele da uzimaju preparate na bazi bilja i tablete koje imaju estrogenski efekat jer time mogu negativno da utiču na lečenje raka dojke.
Adrenalinski stres može da poveća nivo kortizola. Povišen nivo kortizola tokom noći povezuje se sa nesanicom.
Teškoće prilikom zaspivanja mogu da budu i rezultat anksioznosti. Buđenje rano ujutro ili nesanica prilikom održavanja sna mogu da budu povezani sa emotivnim problemima kao što je depresija, ili sa fizičkim poremećajima, kao što su bol ili otežano disanje tokom sna. Ukoliko nesanica čiji uzrok nije utvrđen potraje, trebalo bi izvršiti laboratorijske analize.
(Stil.kurir.rs/B92)
Kako metodama zdravog života pobediti jedan od najrasprostranjenijih psihičkih poremećaja modernog doba?