U masovnoj svesti, oblikovanoj turskim serijama, život u Osmanskom carstvu XVI veka je beskonačna revija ispresecana intrigama i dramatičnim ishodima. Ako neko napusti ovaj svet, to je obavezno od otrova u šerbetu, oštrice u tamnom hodniku ili, u krajnjem slučaju, od slomljenog srca. Scenaristi su nas navikli na misao da je prirodna smrt za člana dinastije nemoguća.
Međutim, stvarna istorija, kao nepristrasni posmatrač, gleda na stvari jednostavnije i ozbiljnije. Sultan Sulejman Veličanstveni, gospodar tri kontinenta, čovek koji je mogao promeniti sudbinu bilo koje države jednim pokretom obrve, bio je apsolutno bespomoćan pred smrću.
Nadživeo je sve koje je voleo. Majka, sestra, žena, ćerka, sve su one otišle ne doživevši starost koja se danas smatra penzijom. I što je najtužnije za moćnog monarha, njihove živote nisu odneli tajni agenti persijskog šaha, već bakterije, virusi i genetika.
Po strani ostavljamo dramatizaciju i bavimo se konkretnim istorijskim činjenicama o smrti najvažnih žena Sulejmana Veličanstvenog.
Valide Ajše Hafsa
Počnimo od matrijarha. Ajše Hafsa Sultan bila je žena koja je držala uzde ne samo harema, već ponekad i samog Sulejmana. U seriji je njen odlazak prikazan kao posledica dubokog stresa zbog porodičnih nesuglasica.
U stvarnosti, Valide je bila monumentalna figura. Preživela je težak život kao žena Selima Groznog i vaspitala sina koji je postao legenda. Činilo se da je ova žena napravljena od čelika. Ipak, oko 1533. godine snaga je počela da je napušta. Imala je oko 55–56 godina, što je za XVI vek bila duboka starost, s obzirom na to da je prosečan životni vek žene tada retko prelazio četrdesetu.
Izvori šturo izveštavaju da je Valide pretrpela moždani udar. Događaji su se razvijali manje filmski, ali mnogo teže. Valide je razbila paraliza.
Žena naviknuta da kontroliše sve postala je zarobljenik sopstvenog tela. Sulejman je podigao na noge sve lekare Istanbula, ali medicina tog vremena, zasnovana na puštanju krvi i travama, bila je nemoćna. Umrla je 19. marta 1534. godine, ostavivši Sulejmana bez moralnog orijentira.
Hatidže
Hatidže je najtragičnija figura. Serijska verzija njenog kraja je šekspirovska drama: otrov i oproštajne reči bratu. Lepo, tužno, ali... neistinito.
Njen život se raspao 1536. godine, kada je pogubljen Ibrahim paša. U seriji ona gubi razum i umire skoro odmah. U stvarnosti, Hatidže je preživela gubitak muža nekoliko godina. Umrla je oko 1538. godine, u 42. godini života.
Šta je bio uzrok? Istoričari se slažu u jednom: psihosomatika. Gubitak statusa, voljene osobe i slom poznatog sveta doveli su do duboke melanholije. U XVI veku depresija nije smatrana bolešću, ali je drastično slabila imunitet. Verovatno je Hatidže preminula od bolesti (poput groznice) sa kojom njen organizam, oslabljen tugom, jednostavno nije mogao da se izbori.
Hurem
Hurem Sultan, legendarna Rokselana, bila je žena koja je promenila osmansku tradiciju. Živela je neverovatnim tempom, a scenaristi su bili blizu istine prikazavši njen odlazak kao posledicu misteriozne i teške bolesti.
Hurem je napustila ovaj svet 15. aprila 1558. godine, u dobi između 53 i 56 godina. Mletački poklisari su izveštavali da je sultanija teško bolesna i da pati od hroničnog umora.
Medicinska istraga nudi nekoliko teorija, da je u pitanju bila teška unutrašnja bolest. Simptomi opisani u hronikama podsećaju na ozbiljno oboljenje unutrašnjih organa (moguće onkološke prirode), što je u to vreme bila smrtna presuda. Pored toga postoji teorija i o problemima sa srcem. Hurem je 30 godina živela u permanentnom stresu. Borba za opstanak i gubitak sina Džihangira mogli su naneti odlučujući udarac njenom srcu. Na kraju se spominje i malarija. Postoje podaci o epidemijama malarije u Istanbulu tih godina, a njen oslabljeni organizam bio je laka meta.
Sulejman je bio pored nje do samog kraja, lično brinući o njoj i vodeći je na lekovite izvore u Bursu. Njen odlazak je bio njegov najveći gubitak od kojeg se nikada nije potpuno oporavio.
Mihrimah
Mesečeva kćer, Mihrimah, preživela je sve. Bila je svedok majčinog trijumfa, odlaska braće i smrti oca. Postala je najmoćnija žena imperije, ali njeno zdravlje je takođe bilo narušeno. Umrla je 1578. godine, takođe u 56. godini.
Šta je mučilo najmoćniju ženu epohe? Lekari su njeno stanje opisivali kao slabost grudi. Moderni istraživači pretpostavljaju da je reč o ozbiljnom plućnom oboljenju (poput tuberkuloze ili hroničnog bronhitisa).
Istanbul je vlažan i vetrovit grad, a palata Topkapi, smeštena na rtu, bila je izložena vetrovima s Bosfora. Kameni zidovi i loše grejanje stvorili su fatalne uslove za njena pluća. Umrla je tiho, ispunivši svoju misiju očuvanja roditeljskog nasleđa. Sahranjena je pored oca, što je bila čast koju nisu dobili ni Hurem ni Valide.
Istorija žena Sulejmanove porodice je priča o krhkosti života. Otišle su rano, ali je možda baš ta zgusnutost njihovih sudbina učinila da sijaju tako jarko. Sledeći put kada budete gledali "Sulejmana Veličanstvenog", setite se: stvarnost je bila tiša, bez specijalnih efekata, ali zbog toga još ljudskija i potresnija.
