Svet je 3. juna 2016. godine zanemeo pred vešću koja je pogodila planetu poput groma: preminuo je Muhamed Ali. Čovek koji je sam sebe s pravom proglasio "Najvećim", bokser koji je plesao u ringu i prkosio moćnicima van njega, izgubio je svoju poslednju, višedecenijsku bitku.
Iza glamuroznih naslova i televizijskih retrospektiva o sportskoj legendi ostala je surova, potresna i javnosti retko prikazivana priča o tome kako je Muhamed Ali stvarno proveo svoje poslednje dane i šta je bio zvanični, a šta stvarni uzrok njegove smrti.
Šta je stvarno ubilo šampiona?
Zvanični izveštaj portparola porodice Ali glasio je da je šampion preminuo od septičkog šoka izazvanog neodređenim prirodnim uzrocima, nakon što je primljen u bolnicu u Skotsdejlu, u Arizoni, zbog teških respiratornih problema. Imao je 74 godine.
Međutim, medicinska istina je mnogo dublja i kompleksnija. Septički šok bio je samo finalni čin drame koja je počela još 1984. godine, kada je Aliju službeno dijagnostikovana Parkinsonova bolest (hronični neurodegenerativni poremećaj). Iako se godinama debatovalo da li je bolest direktna posledica hiljada udaraca koje je primio u glavu tokom karijere, medicinski stručnjaci su složni: trauma mozga pretrpljena u ringu drastično je ubrzala i pogoršala propadanje njegovog nervnog sistema.
U poznoj fazi bolesti, Alijev organizam je bio potpuno iscrpljen. Parkinsonova bolest pustoši mišićni sistem, uključujući i mišiće zadužene za gutanje i disanje. Zbog toga su njegovi disajni putevi godinama bili ranjivi, a obične infekcije, sa kojima bi se zdrav organizam lako izborio, za Alija su bile smrtonosna pretnja.
Kada je u kasno proleće 2016. respiratorna infekcija prešla u tešku upalu pluća, došlo je do ulaska bakterija u krvotok, otkazivanja organa i fatalnog pada krvnog pritiska, odnosno sepse.
Kako su izgledali poslednji dani
Poslednje godine života Muhamed Ali je proveo daleko od očiju javnosti, u svojoj kući u Peradajs Veliju u Arizoni, okružen suprugom Loni i medicinskim osobljem. Čovek koji je nekada držao višemilionske auditorijume hipnotisanim svojim brzim jezikom i duhovitim rimama, u svojim poslednjim danima bio je zarobljen u sopstvenom telu. Skoro potpuno je izgubio moć govora; komunicirao je uglavnom treptajima, blagim stiskom ruke ili jedva čujnim šapatom.
Njegov dugogodišnji bliski prijatelj i fotograf Bing Krosbi, koji ga je posećivao pred kraj života, opisao je te dane kao potresno svedočanstvo o prolaznosti snage:
"Sedeo bi u svojoj fotelji satima. Telu je nedostajalo snage, ali kada biste ga pogledali u oči, videli biste da je onaj stari šampion i dalje unutra. Gledao je snimke svojih starih borbi na televiziji. Ponekad bi mu se usne razvukle u blagi osmeh dok gleda kako pobeđuje Sonija Listona ili Džordža Formana.“
Alijevi dani bili su strogo strukturisani oko terapija. Ustajao bi rano, uzimao koktel lekova koji su mu pomagali da kontroliše nevoljne kretnje i drhtavicu, a zatim bi provodio vreme u dvorištu, gledajući prirodu. Zbog uznapredovale bolesti, teško se kretao, čak i uz pomoć kolica, a svaki fizički napor predstavljao je ogroman rizik od padova i povreda.
Poslednje pojavljivanje u javnosti
Iako teško bolestan, Ali je odbijao da se potpuno preda. Njegovo poslednje zvanično pojavljivanje u javnosti dogodilo se u aprilu 2016. godine, manje od dva meseca pre smrti, na humanitarnoj večeri "Celebrity Fight Night" u Feniksu, događaju koji je pomagao u prikupljanju sredstava za Alijev centar za Parkinsonovu bolest.
Svedoci kažu da je to bio izuzetno emotivan i bolan prizor. Šampion je sedeo za stolom u tamnim naočarima, vidno iscrpljen, nepomičan, dok su mu slavne ličnosti prilazile sa dubokim poštovanjem. Više nije mogao da drži glavu pravo bez napora, ali je njegova harizma i dalje ispunjavala prostoriju. Bilo je to njegovo poslednje zbogom svetu koji ga je obožavao.
Drama u bolnici i čudo na samrti
Kada je 2. juna 2016. primljen u bolnicu u Arizoni, lekari su odmah znali da je situacija kritična. Respiratorni trakt je otkazivao, a lekovi više nisu delovali na stabilizaciju vitalnih funkcija. Porodica je hitno pozvana da se oprosti od njega.
Sve njegove ćerke i supruga Loni stajale su oko bolničkog kreveta. Ono što se desilo u poslednjim minutima Alijevog života, njegova ćerka Hana Ali kasnije je opisala kao medicinsko čudo koje je dokazalo koliku je snagu volje ovaj čovek posedovao.
Prema njenim rečima, svi ključni organi Muhameda Alija su otkazali, monitori su pokazivali ravne linije, ali njegovo srce je odbijalo da prestane da kuca. Punih 30 minuta nakon što su mu pluća i bubrezi prestali sa radom, Alijevo snažno sportsko srce je i dalje kucalo u grudima, ostavljajući lekare u šoku.
"Niko nikada nije video ništa slično. To je bio ultimativni dokaz snage njegovog duha i tela", napisala je Hana na društvenim mrežama nakon očeve smrti.
Odlazak istinske legende
Muhamed Ali je zvanično proglašen mrtvim 3. juna 2016. u 21:10 po lokalnom vremenu. Njegovo telo je preneto u rodni Luisvil u Kentakiju, gde je organizovana trodnevna ceremonija ispraćaja kojoj su prisustvovale stotine hiljada ljudi, uključujući svetske lidere, glumce i sportiste.
Njegovi poslednji dani možda jesu bili tihi, teški i obeleženi patnjom tela koje ga je izdalo, ali način na koji je podnosio bolest i dostojanstvo sa kojim je otišao u istoriju samo su potvrdili ono što je svet odavno znao - da je Muhamed Ali bio i ostao veći od života.
