Imam 45 godina i poreklom sam iz Australije, ali trenutno živim u Bruklinu, u Njujorku, sa svojim dečkom. Radim kao kantautor, ilustrator i imam svoju firmu, preko koje prodajem čudne ilustracije stihova, životinja i još mnogo toga.
Osoba sam koja vodi zdrav život - ne pijem, ne pušim i vegan sam. Vežbam pet dana nedeljno. Volim planinarenje, penjala sam se na Himalaje, ali sve mi to nije pomoglo u borbi protiv korona virusa, iako sam mislila da hoće", započela je svoju priču Men's Healthu Nadia Ackerman, koja je preživela COVID-19.
10. mart: Dobrotvorna večera na kojoj sam se verovatno zarazila
Australijski konzulat pozvao je na večeru zahvalnosti oko 100 ljudi. Danas znam da je ta večera najgore što je moglo da se dogodi, s obzirom na trenutak u kojem je zakazana. Održala se u malom restoranu, u kojem smo pili koktele u prepunom prostoru, a zatim se premestili na večeru, gde je sve bilo posluženo na zajedničkom tanjiru koji je kružio oko stola. Dva puta sam razmišljala o tome da li na odem na taj događaj, ali sam zaključila da preterujem, jer se u to vreme niko nije bavio virusom. Tako sam otišla.
12.mart : Počela sam da osećam simptome COVID-19
U četvrtak ujutro, imala sam stvarno čudan napad kašlja. Znate onaj osećaj kad kašljete tako jako da vam se čini se da ćete povratiti? Bio je to suv i težak kašalj. Trajalo je oko 10 minuta, a bilo je dovoljno da mi krenu suze na oči. U početku sam mislila da je u pitanju prolećna alergija.
U 17:00 sati dobila sam visoku temperaturu, oko 37,8 Celzijusa. Osećala sam se kao da me konj šutnuo u rebra, kao da me neko udario jako u predelu pluća. Ostala sam na kauču, umotavajući se u ćebe. Ležala sam tako celo veče, nisam mogla da odem do spavaće sobe. Dečko je morao da brine o meni.
Na ovoj temperaturi korona virus nestaje za 5 minuta: Nova istraživanja dokazala!
13. marta: Morala sam da odem u hitnu pomoć, bilo mi je još gore
U tom trenutku svi su već razgovarali o COVID-19, znala sam da ga imam. Ovo nije bio grip. Osećala se drugačije. Nisam se osećala tako bolesno već 22 godine, otkad sam se prvi put preselila u Njujork i dobila upalu pluća.
Nisam zvala unapred bolnicu i nisam imala masku i rukavice. Jednostavno, osećala sam se bolesno i morala sam da odem kod lekara.
U čekaonici su u to vreme bile samo tri osobe, a niko iza recepcije nije nosio masku ili rukavice. Ali, kad sam prišla pultu i rekla da mislim da imam korona virus, odmah su stavili maske i rukavice i dali i meni. U čekaonici sam sedela oko 40 minuta pre nego što su me smestili u jednu od soba. Kad je doktor došao kod mene, nije nosio nikakvu zaštitu. Bila sam šokirana, uverena da sam zaražena.
Cink ne može sam da se izbori sa korona virusom: Ova dva vitamina su ključna u prevenciji i lečenju!
Lekar mi je izmerio temperaturu, bila je oko 37,8. Rekao je da je od 40 Celzijusa merilo po kojem se odlučuje hoće li neko biti testiran na korona virus ili ne. Bila sam u kontaktu s osobom koja čeka rezultate testa, rekla sam doktoru, ali on je i dalje govorio kako ne može da me testira. Rekao je da se vratim ako rezultati mog prijatelja budu pozitivni.
'Verovatno ste dobili COVID-19, ali ne mogu da vas testiram' - zaključio je.
Bila sam razočarana. Osećala sam kao da preterano reagujem, ali bila sam sigurna da imam virus. Bilo sam zbunjena. Rekla sam lekaru da je tako moguće da stotine ljudi hodaju okolo zaraženi, ali nisu testirani i složio se sa mnom.
13. mart: Nisam testirana, a simptomi se pogoršavaju
Kašalj je i dalje trajao, ali temperatura je malo pala, pa mi se činilo da prolazi. Ali, tad je nastupila velika iscrpljenost, nisam bila u stanju da dignem glavu s jastuka. Usledile su glavobolje. Inače patim od migrena, ali ovo je bilo gore nego inače. Glava me je strašno bolela. I ništa nije pomagalo od lekova.
Bilo je kao da mi mozak ključa, kao da ga neko stisnuo u glavi, nepodnošljivo.
Počela sam da imam mučnine i izgubila sam apetit. Tri dana kasnije, 16. marta, i moj dečko se razboleo. Imao je temperaturu višu od 40 Celzijusa. Tad sam ustala, kako bih brinula o njemu. Trudila sam da ne razmišljam koliko sam i sama loše.
8.-21. marta: Vodila sam dečka u hitnu pomoć, odmah je primljen
Džona sam odvela u bolnicu 18. marta, gde je primljen i testiran. Pokazalo se da je pozitivan na COVID-19. Otišla sam kući, legla u krevet i nisam se pomerala četiri dana. Bila sam sve bolesnija. Najveći problem bio je gubitak apetita, te gubitak ukusa i mirisa.
Zatim sam dobila dijareju. Osećala sam se kao da ću umreti. Nisam mogla da jedem, pijem, hodam. Nisam mogla da se istuširam. Nisam mogla ni da podignem glavu s jastuka. Bila sam preslaba. Moj dečko je još bio u bolnici, pa nikog nije mogao da mi pomogne.
Predviđanje naučnika sa Harvarda: Evo još koliko će trajati borba sa korona virusom!
22. marta: Otišla sam u bolnicu i konačno testirana
Razgovarala sam s dečkom o simptomima, on je rekao lekaru, koji mi je predložio da odmah nazovem hitnu pomoć. Pokucali su mi na vrata i čekali da odgovorim. Izgledali su preplašeno i oklevali su čak i da priđu. Osetila sam olakšanje znajući da sam na putu da dobijem pomoć.
Čim sam ušla u hitnu pomoć, medicinska sestra je dotrčala je s maskom i rekla:
'Brzo, stavi ovo odmah'. Dala mi je i kesu za povraćanje, jer sam se teško suzdržavala. Na kraju su me smestili u krevet gde su pacijenti bili razdvojeni zavesama. Niko nije došao da me vidi oko sat i po.
Prva osoba koju sam videla bila je medicinska sestra. Izmerila mi je temperaturu i krvni pritisak i rekla da sam izuzetno dehidrirala pa me je priključila na infuziju. Kad je lekar ušao, odmah sam mu rekla da je moj dečko pozitivan na korona virus. Da nisam to rekla, verovatno me ne bi testirali jer tada nisam imala temperaturu.
Testirali su me. To je bris zbog kojeg stvarno duboko kopaju u vašem nosu, bilo je nelagodno. Izvadili su mi krv i snimili rendgen pluća. Dvanaest sati kasnije otpuštena sam iz bolnice, a rečeno mi je da ću rezultate dobiti za nekoliko dana.
Rekli su da se vratim ako ne budem mogla da dišem, te su mi sali spisak sa pravilima u samoizolaciji.
Rekli su da moram da ostanem u karantinu dve nedelje i tri dana.
Moj dečko je otpušten iz bolnice ranije istog dana, pa smo otišli kući da brinemo jedno o drugom.
24. mart: Na Instagramu sam objavila svoja iskustva
Do ovog trenutka su se neki moji simptomi povukli, nisam se više užasno osećala, pa sam na Instagramu podelila svoje iskustvo. Počeli su da se javljaju ljudi koji su bili na istoj dobrotvornoj večeri - mnogi su se takođe razboleli.
O ovome niko ne priča: Evo kako izgleda oporavak od korona virusa i koliko zapravo traje!
27. mart: Iz bolnice su javili da sam pozitivna na COVID-19
Kad mi je taj zazvonio telefon, znala sam da zovu iz bolnice. Medicinska sestra je rekla da sam pozitivna i da nastavim s onim što već radim: Moram da budem u izolaciji. Iako sam duboko u sebi znala da imam virus, osećala sam se dobro kad je stigla i ta potvrda, bez obzira što se ne lečim.
2. april: Napokon sam opet ona stara
Oko 2. aprila sam osetila olakšanje. Počela sam da jedem. Još nisam mogla u potpunosti da okusim hranu ili osetiti miris, ali bila sam gladna. Moj dečko i ja počeli smo s BRAT dijetom: hleb, pirinač, pire od jabuka i tost. To je sve što smo mogli. Ali barem smo imali apetit.
Napokon sam imala malo energije, pa sam se istuširala i ponovo počela da crtam Šetala sam, držeći socijalnu distancu od drugih, čak sam počela da se bavim i vrtlarenjem.
7. april: Gotova je samoizolacija, idem u nabavku
Otiđla sam u prodavnicu.Stavila sam masku i rukavice i otišla do najbliže pijace. Bila sam šokirana kad sam videla koliko ljudi ne drži distancu i ne dezinfikuje ruke.
Nadam se da će ljudi pročitati moju priču i shvatiti je ozbiljno. Znam da su moja porodica i prijatelji oprezniji nego ikad, sad kad su videli šta taj virus može da uradi. Na sve može uticati i lako se može preokrenuti i doći do najgoreg, napisala je Nadia.
