Hrana je veoma bitan faktor u očuvanju zdravlja i prevenciju velikog broja oboljenja – to je slučaj i sa borbom protiv infekcija. Pored ishrane, savetuje se i redovna fizička aktivnost, smanjenje stresa i dovoljno sna (idealno je osam sati).
Hrana je bogata različiti nutrijentima od kojih neki imaju veoma važnu i aktivnu ulogu u jačanju imunog sistema i smanjenju rizika od oboljevanja od različitih infektivnih bolesti. Neki od tih nezamenjivih imuno podupirača su folna kiselina, bakar, vitamin C, vitamin A, gvožđe, cink, vitamin B6 i B12 i vitamin D.
Da ne bude zablude, iako je veoma važna za očuvanje zdravlja – pravila ishrana ne može sprečiti prodor virusa u organizam, ali može pomoći organizmu da se lakše, brže i sa manje posledica izbori sa virusom.
Izborom ishrane, dakle možete učiniti da organizam pobedi virus, a neke namirnice bogate su takozvanim antivirusnim svojstvima, koja sprečavaju množenje virusa i dovode do njegovog uništenja.
Naravno, ova svojstva hrane imaju jači ili slabiji efetak u zavisnosti od težine samog virusa. U namirnice sa antivirusnim svojstvima spadaju probiotici kao što su jogurt, kefir, kombuha i kiseli kupus. Oni deluju povoljno na mikrofloru creva i održavaju njen pravilan balans, a naučno je potvrđeno da 70 procenata ljudskog imuniteta se nalazi upravo u crevima.
U namirnicu koja sprečava razvoj virusa spada i beli luk. Beli luk ima brojna antivirusna svojstva i naučne studije su dokazale da ima uticaj na smanjenje broja virusnih ćelija čak i kod virusa kakvi su grip, herpes simplex, rinovirus i virusna upala pluća. Koja tačno svojstva beli lul čine tako značajnim borcem protiv virusnih infekcije još uvek nije poznato, a nije do kraja razjašnjeno ni da li predstavlja razliku u učinku ako se unosi u svežem integralnom obliku ili u vidu suplemenata.
Voće i povrće neprikosnoveni su borci na prvim linijama u borbi protiv virusnih infekcija, zbog visokog sadržaja vitamona C koji sti muliše imuni sistem. Povrće koje je nabogatije ovim lekovitim vitaminom su paprika, limun, pomorandže, kupus jagode, paradajz, brokoli i prokelj.
Začini su takođe veoma dobri u zaštiti od virusa, pa se preporučuje da neke koristite redovno u ishrani, a možete ih dadavati i u kaše, supe ili sokove. Neki od začina koji su pokazali jaka antivirusna dejstva su bosiljak, origano, komorač, đumbir, nana i cimet.
Vitamin D, koji organizam stvara dobijanjem sunčeve svetlosti, a koji može biti deficitaran ukoliko vreme provodimo u kući, kao što je to slučaj sada zobog pandemije virusa Covid19, takođe je od vitalnog značaja za imuni sistem. Ovaj vitamin možete nadoknaditi i kroz konzumiranje hrane kao što su tunjevina, losos, sirevi, mleko i žumanca.
Veštački suplementi za jačanje imunološkog sistema su takođe opcija, ali stručnjaci kažu da ne mogu sa sigurnošću da tvrde koliki je nivo apsorbcije aktivnih supstanci u organizmu ovako prerađenih sastojaka, ali i da to varira od osobe do osobe. Zato je naša preporuka, svakako, hrana, jer je pre svega prirodniji, a i sigurniji put do jačeg i snažnijeg imuniteta.
