Nakon rođenja sinova, princa Vilijama i princa Harija, Lejdi Di i Čarls su se sve više udaljavali, a nesrećan brak okončan je u avgustu 1996. godine. Prilika za novi početak i ljubavnu bajku izvan kraljevske porodice nije dugo trajala jer je princeza Dajana izgubila život u saobraćajnoj nesreći samo godinu dana nakon razvoda.
Osim dvojice sinova, jedino što je ostalo iza nje bile su njene poslednje želje zapisane u testamentu. Nažalost, ni one nisu izvršene po njenoj volji, a krivce za to ne treba tražiti u kraljevskoj, nego u Dajaninoj porodici.
Svoje poslednje želje Dajana je sastavila i potpisala četiri godine pre pogibije, ali ih je nešto izmenila nekoliko meseci nakon razvoda.
Prema izmenjenom testamentu, 75 posto Dajaninog nakita i imovine trebalo je da bude podeljeno između prinčeva Vilijama i Harija, a preostalih 25 posto namenila je za svojih 17 kumčadi. Svom batleru, s kojim je bila vrlo bliska, namenila je 50 hiljada funti.
Brigu o ostatku Dajanine imovine, tada vredne 21 milion funti, što bi bio ekvivalent današnjih 31,5 miliona funti, prinčevi Vilijam i Hari trebali su da preuzmu s navršenih 25 godina života.
Zadatak raspodele ostavštine u skladu sa svojim željama Dajana je poverila majci i sestri, naznačivši ih u testamentu kao izvršiteljke njene poslednje volje, ali ni one nisu opravdale njeno poverenje.
Nakon Dajanine pogibije poslednjeg dana avgusta 1997. godine njena majka i sestra u decembru su na sudu ishodile "redoslijed donošenja odluka" koji im dopušta raspodelu Dajanine ostavštine na drugačiji način od onoga koji je ona navela u testamentu.
Prema njihovim izmenama, prinčevima briga o Dajaninoj imovini pripada tek s navršenih 30 godina života, iako su dohodak počeli da primaju u dobi od 25 godina.
Umesto podele 25 posto nakita i imovine princeze Dajane, svako njeno kumče treba da dobije uspomenu na kumu, po izboru izvršitelja volje, i to tek kad mlađi princ Hari navrši 30 godina.
Dve godine nakon brata Vilijama princ Hari je 2014. preuzeo svoj deo ostavštine od pokojne majke. Tokom tih 17 godina, koliko je prošlo od ishođenja "redosleda donošenja odluka", 150 predmeta čija je vlasnica bila princeza Dajana putovalo je svetom u sklopu izložbe čiji je autor njen brat, Erl Spenser.
Kroz razne prijeme i popratne sadržaje izložbe prikupljeno je više od dva miliona dolara. Ta su sredstva, prema tvrdnjama Dajanine porodice, završila u dobrotvornom fondu osnovanom u znak sećanja na nju.
Budući da se ona za vreme svog kratkog života istakla dobrotvornim radom, uteha je bar to da kršenje njenih poslednjih želja nije bilo uzaludno.
