Tek u tridesetim, što je za pop standarde prilično kasno, postala je zvezda, a mnogo toga već je prošla u životu do tada. Kao dete bila je u komi (posledica upale pluća), kao devojka radila je za BBC u Njujorku, izlazila sa Endijem Vorholom i drugim njujorškim facama, pobegla iz nasilne veze, bila vozač za "Njujork dols", osnovala ženski bend, i formirala "Blondi".
Danas Debi Hari ima 76 godina i kada se osvrne unazad, kaže:
"Uvek sam volela da se krećem u životu. Nešto bi me zainteresovalo i htela sam da vidim šta je to. Da, bilo je momenata kada bih pomislila 'Bila si takva budala'. Osvrneš se unazad i vidiš sve greške koje si napravio i pitaš se zašto si uopšte to uradio. Ali, sve u svemu, mislim da sam imala sreće. I da sam bila srećna".
Kako priznajte, najveća greška joj je bila novac.
"U stvari, to što nisam dovoljno vodila računa o poslu, biznisu, novcu, jer sam samo bila zainteresovana da stvaram muziku i nastupam."
Osamdesetih godina, Debi Hari i Kris Stejn, gitarista grupe "Blondi" (bili su u vezi već 13 godina), izgubili su - sve.
Njihov debitantski album "Blondi" izašao je 1976. godine i godinama su išli sa turneje na turneju. Imali su šest hitova na mestu broj 1 britanske liste i prodali 40 miliona ploča. Kada im je američka poreska služba ispostavila račun za godine neplaćenog poreza, izgubili su svoju kuću u Njujorku. Ćuveni IRS uzeo je tada ne samo kuću, već i garderobu Debi Hari, a da stvar bude gora, Stejn je tada bio u bolnici zbog autoimune bolesti sa kojom se borio. Narednih godina, Debi Hari je brinula o njemu a nisu znali ni kako će platiti njegov bolnički račun. To je značilo i kraj benda.
Da stvar još bude gora, oboje su u to vreme bili na heroinu. O tom periodu Debi Hari otvoreno i opširno piše u svojoj autobiografiji.
"Ja se u stvari ne kajem što sam koristila heroin, kajem se samo zbog sveg tog vremena koje je izgubljeno. Bilo je to na momente lično izlečenje od nekih stvari, kao neko nužno zlo. To je bilo teško, depresivno vreme u mom životu."
Iz svega se izvukla, kako kaže, kao i svi drugi.
"Ideš na neki program, terapiju. Nije lako".
Misli da je danas u Americi još veći problem zavisnosti nego u vreme njene mladosti, od raznih opijata.
Debi Hari rođena je 1954. u Majamiju kao Angela Trimble, a kako je biološka majka, koja je ostala u drugom stanju s oženjenim muškarcem, nije mogla sama izdržavati, data je na usvajanje Ketrin i Ričardu Hariju, domaćici i trgovcu iz Nju Džersija koji nisu mogli imati dece, i dali joj novo ime - Debora.
Kad joj je bilo četiri godine, usvojitelji su joj objasnili da ona nije njihova biološka ćerka.
Sada, u poznim godinama, otvoreno priča i o večitom strahu sa kojim je živela - da će biti ostavljena opet. Usvojena je kada je imala tri meseca, a znala je da je usvojena od 4. godine. Krajem osamdesetih, kada je već bila zvezda, pronašla je biološku majku, koja je bila pijanistkinja ali nije želela da ostvari kontakt sa Debi.
"Nije mi bilo teško da o tome pišem u knjizi, sada, kada sam odrasla. Mislim da svi imamo u sebi neki deo koji vas povremeno gnjavi, i ne možemo da ga se otresemo. Moj je bio taj stalni strah, negde u mojoj podsvesti, da će me roditelj ostaviti i da se nikada više neće vratiti. Mislim da sam sada, u poznim godinama, razrešila sve te stvari, sama sa sobom, i drago mi je što je to gotovo."
Kada je završila koledž, preselila se iz Nju Džersija u Njujork i radila kao konobarica, prijavljivala se neuspešno na razne audicije, nastupala sa nekim bendovima. Nije išlo i vratila se u Nju Džersi.
U vreme njene velike popularnosti, bilo je nekoliko žena koje su posmatrane kao seksualni objekti. I ona je donekle bila posmatrana tako. Njeno lice učinile su besmrtnim fotografije na omotima albuma "Blondi" i čuveni portret Endija Vorhola. Zbog svoje fotogeničnosti, odvažnog izbora odeće i duge plave kose, Debi je brzo postala ikona pank muzike.
"Ne znam da li sam uvek bila svesna pažnje koju izazivam kod muškaraca. Svi mi imamo lične nesigurnosti, ne znam zato. S druge strane, bila sam svesna da sam ušla u šou-biznis i da je važno biti performer, privlačiti pažnju. Kažu da seks prodaje, i ja sam bila svesna toga. Ali želela sam da to bude pod mojim uslovima, kada ja to želim. Bilo je perioda kada bih puno radila, pisala, i niko to ne bi puno primećivao, cenio. A onda bi muzička kuća, bez mog znanja, stavila poster mene u providnoj bluzi. I da, bila sam vrlo besna."
Debi Hari srećna je što su žene u muzičkoj industriji danas mnogo jače nego što je to bilo u njeno vreme. "Divim se ženama koje su tako talentovane, koje stvaraju i izvode muziku. Meni su prava inspiracija."
Hari je inače od muškaraca doživela i užasne stvari: jedan bivši dečko pretio joj je da će je silovati, a posle, kad je već bila sa Krisom Stajnom, do stana ih je dopratio nasilnik u kožnam kaputu i, preteći im nožem, vezao gitaristu, silovao Hari i onda im odneo kamere i gitare.
A kako izgleda ostariti?
"Užasno je", smeje se, ali na pitanje kada je bila najsrećnija u životu kaže:
"Sada sam prilično srećna".
Nadživela je mnoge svoje prijatelje, poput Endija Vorhola, Dejvida Bouvija i Džoija Ramona.
"Bilo je puno situacija u mom životu kada sam se suočavala sa smrću, kada su mi odlazili bliski ljudi, i imam sreću što imam jak instinkt za preživljavanjem, to je moja sreća"
Nema mnogo toga što bi drugačije uradila, kaže. "Svi mi pravimo greške. I treba da učimo iz njih. Pa onda da pravimo drugačije greške", smeje se.
Tek poslednjih godina, priznaje, pomislila je da je možda mogla da ima decu, da bi bilo lepo da ih je imala.
"Ali ne znam da li bih mogla to da uradim dok sam toliko naporno radila. Ja sam tip čoveka koji se daje mnogo svemu što radi. Ne bih mogla bebu nekome da dam da je pričuva dok ja radim. Ja bih stvarno volela da budem uključena sto posto u sve vezano za bebu."
I dalje radi, piše, nastupa.
"Ne znam koliko ću još dugo moći da radim, ali uživam u tome. To je moj život i ljudi još žele da me vide. Ja sam stvarno imala puno sreće. I čini mi se da sam sve više svesna toga."
Danas živi u Nju Džersiju i ima četiri kućna ljubimca.
