Rim kao kolevka civilizacije i dan danas oduševljava načinom na koji je ostavio pečat u istoriji. Ali, ne možete ni da zamislite šta su ti "moderni i civilizovani" ljudi radili kada su morali da idu u toalet!
Zajednička kupatila
Mnogi otkriveni toaleti u Pompeji bili su zajednički. To su bile prostorije sa muralima na zidovima, sklupturama i mermernim pločama u koje su urezane rupe.
Sedenje u toaletu u prepunoj otvorenoj prostoriji bilo je uobičajeno u starom Rimu. Znači, ukoliko bi im se išlo u toalet radi obavljanja velike nužde Rimljani bi išli u jednu zajedničku prostoriju u kojoj bi sedali na neku od slobodnih "rupa" izrezanih u sjajnom mermeru.
Ova sedišta bila su postavljena iznad kanala kroz koji je tekla voda.
Rimljani nisu tada imali toalet papir, nisu koristili vodu, već sunđer koji je bio pričvršćen za stub. Prvo bi taj sunđer pokvasili u kanalu sa vodom, a onda bi ga koristili za pranje. U pojedinim slučajevima, taj sunđer je bio čuvan u kofi u kojoj je bila mešavina slane vode i sirćeta.
Da, taj sunđer je bio zajednički "čistač zadnjica"!
Oblačenje toge ili tunike omogućavala je muškarcim u starom Rimu da sede na toaletu a da pri tome ne otkriju većinu svojih intimnih delova.
Ali, pošto ovi toaleti skoro da nisu ni imali prozore pa je i vidljivost bila smanjena.
Oni skromniji ljudi koji nisu imali pristup ovakvom toaletu, urin i ostale fekalije skupljali su poseban lonac, a sadržaj kasnije izlivali na ulicu.
Verovali ili ne, ali star Rimljani su urin skupljali, pa kasnije u njemu prali svoju odeću. Taj urin, često su slali u transportne objekte specijalizovane za pranje odeće, a ljudi koji su tamo radili često su bosi gazili po tuđem urinu u kojem su prali odeću.
Ovaj metod pranja odeće korišćen je vekovima na teritorijama starog Rima.
