Feđa Štukan iza sebe ima filmsku životnu priču, te sve role koje dobija oživljava na vrlo autentičan način, zato nemamo osećaj da glumi dok ga gledamo u serijama ili filmovima. Mnogi kažu da je uloga inspektora u "Sablji" jedna od najboljih koje je do sada odigrao. Danas je čuveni glumac, a u prošlosti se jedva izvukao iz pakla droge i alkohola, rada sa prostitutkama, rata i velikih psihičkih problema.
- Verovatno zbog mog lica s ožiljcima ne dobijam uloge prosvetnih radnika, češće igram siledžije, ubice, dilere, makroe, a sasvim slučajno imam i neke od tih poslova u biografiji, valjda se to nekako vidi. Prošao sam u mislima kroz sve svoje filmske uloge i shvatio da sam samo jednom na filmu imao s glumicom dobrovoljni seks pred kamerom, svaki drugi put sam silovao nekoga, ali i te uloge mora neko da igra. Ne žalim se zaista, negativci su nekako kompleksniji i zanimljiviji karakteri za igru od pozitivaca. Više volim da igram marginalce, tu se snalazim bolje - rekalo je jednom prilikom Feđa za "Kurir".
Feđa danas koristi svaku priliku da odvrati svaku osobu od opijata ili bilo koje druge vrste zavisnosti, jer je svu tu muku osetio na svojim leđima, kao i put spasenja sa iskušenjima koja se jedva savladavaju.
Štukan kaže da u životu ima nekoliko velikih ljubavi - ćerku Aju, suprugu Amru, glumu, letenje i padobranstvo.
Pojavio se u nekoliko holivudskih filmova - Kursk - poslednja misija (2018), Savršen dan (2016) i Dete 44 (2015). Ipak, isitče da je najponosniji na ulogu koju je ostvario u Srbiji, u seriji „Nečista krv", za koju je morao da savlada „kako da govori srpski sa albanskim naglaskom".
Letenje i padobranstvo doživljava kao hobi, a sa porodicom se trudi da provede „što više vremena".
- Slavim svaki novi dan - naglašava.
Međutim, neretko razmišlja i o smrti. Bavi se ekstremnim sportovima, a kao iskusan pilot i padobranac svestan je da „nije sve u njegovim rukama". Čovek koji je smrt izbegao nekoliko puta, sada preduzima mere predostrožnosti. Jednu od njih je tetovaža koje ima na rukama je uradio „iz čisto pragmatičnih razloga" - na desnoj nadlanici ispisao je krvnu grupu.
„Ako mi se nešto desi, ta informacija mi može uštedeti nekoliko sekundi, što je u ekstremnim sportovima mnogo", ispirčao je.
Odlučio je da napiše autobiografiju i ogoli svoju dušu pred drugima samo zbog svoje naslednice.
- Nisam želeo da se desi da ja poginem, a da se ona sutra pita ko joj je bio otac. Hteo sam da zna da sam bio loš, da izvuče neku pouku iz te priče ako može - rekao je Feđa.
Ugledna porodica i velika tragedija
Imao je sve uslove za lepo detinjstvo, ali mu, ipak, nije ostalo u lepom sećanju. Obeleženo je velikom tragedijom.
- Moje detinjstvo je bilo traumatično. Deda Milan je bio đakon u pravoslavnoj crkvi, našao sam ga obešenog o plinsku cev u hodniku našeg stana. Moj otac Mustafa i majka Nađa, a kasnije i sestra Eni, bili su poznati arhitekti. Imali smo novca, ali se nekako ne sećam lepih stvari iz tog perioda. Uglavnom sam tokom ranog detinjstva osećao neki miks tuge, nepravde, nemoći, usamljenosti i straha. Prvi put sam pobegao od kuće kad sam imao pet godina. Doduše, uhvatili su me brzo, dve ulice niže. Sreća je bila što sam imao dobru ekipu van kuće, sa kojom sam imao bend već u drugom osnovne škole. Tad sam počeo i da pušim, a nekoliko godina kasnije i da pijem - opisao je Feđa svoj život autobiografiji "Blank".
Već sa 11 godina svedočio je prvom ubistvu.
- Odrastao sam u zaje*anom kvartu i prvo ubistvo sam video u petom razredu na velikom odmoru. Tri uboda nožem u srce! Kasnije sam sa ekipom krao kola, obijao trafike, samo zbog adrenalina. Slučajno sam probao da igram bilijar i shvatio da sam veliki talenat, pa sam napustio srednju školu. Od 13. do 17. godine vreme sam uglavnom provodio u zadimljenim bilijar klubovima, a usput sam svirao po raznim bendovima, radio kao konobar... Početkom 1991. godine otišao sam u Kotor u Crnu Goru na turnir, zaljubio se u Sanju i ostao. Radio sam u bilijar klubu, a onda sam bio i makro. Imao sam pet prostitutki iz Ukrajine. Jedina mušterija koju sam našao bio je moj drugar Mujo. Doveo sam mu Natašu i on se kasnije oženio njom. Nakon mesec dana lošeg poslovanja, preostale četiri Ukrajinke su me odje*ale i našle novog makroa - priča Feđa i otkriva kako je napustio Crnu Goru:
- Došlo je do pucnjave u klubu i policija me je uhvatila s tuđim pištoljem iz kojeg sam pucao na nekog glupana iz Vršca. Nisam ga ubio, jer sam naleteo na prazne čaure. Trebalo je da budem osuđen za pokušaj ubistva. Bio sam u pritvoru s dvojicom rumunskih lopova. Stalno su prevrtali po polovinu žileta u ustima. Naučili su me kako žiletom da otvaram lisice. Kad su me policajci poveli na suđenje, dok sam čekao da me sudija pozove, oslobodio sam se i pobegao. Seo sam u bus i došao u Sarajevo. Nisam smeo da odem do Sanje da se pozdravimo.
Otišao je na ratište, umesto na suđenje u Crnoj Gori, a od prizora koje je tamo video završio je na psihihatriji.
- Početkom rata 1992. godine, pristupam specijalnim jedinicama Armije BiH. Pucao sam čoveku u glavu snajperom i promašio ga, jer je bio predaleko. Sreća pa sam promašio! Pucao sam da ubijem i to je najstrašnija stvar koju sam uradio. Nakon toga sam završio u ludnici i tamo sam bio godinu dana. Otišao sam na psihijatriju i rekao: "Dobar dan, ja sam lud. Čujem glasove. Govore mi da moram da pobijem sve svoje saborce. Ne znam šta da radim." Prva tri meseca mi je bilo užasno, nisam se razlikovao od drugih ludaka. Živeo sam na intenzivnoj nezi psihijatrije, sve je strašno zaudaralo na ljudski izmet, jer su vezani bolesnici vršili nuždu u krevetu. Jozo - simpatični, sredovečni, paranoidni šizofrenik, koji je pre dvadeset godina izmasakrirao nožem roditelje jer su "pokušali da ga ubiju" tako što su mu "pokvarili kočnicu na biciklu", jedne noći silovao je novog pacijenta. Bio sam vezan i nisam mogao da uradim ništa, osim da zovem sestre, doktore.... Terapija me je ubijala, sve dok nije stigla moja dijagnoza, a to je psihopatija i posttraumatski stresni poremećaj. Posle toga sam skinut iz vojske.
Do kraja rata se nije vratio iz Nemačke, a potom pravi veliki zaokret u životu i upisuje sarajevsku Akademiju scenskih umetnosti.
- Pošto nisam završio srednju školu, našao sam vezu, kupio diplomu za 500 maraka, predao je na Akademiju i počeo da studiram glumu. Pretpostavljam da sam dobro odigrao ulogu na prijemnom, pošto sam bio zatvoren u mentalnoj ustanovi.
U njegovom životu postoji mnogo bolnih epizoda za kojima se i danas bori, tudeći se da ih što više ostavi u prošlosti.
- Izbrisao bih mnogo slika iz svog života. Najteži trenutak u mom životu bila je smrt moje devojke Mirne. Našao sam je mrtvu u kadi! Pokušavao sam da je podignem iz kade, ali nisam mogao da podignem njeno ledeno i ukočeno telo. Dirao sam je po licu u ljubio. Četiri dana kasnije spustio sam je u grob. Spavao sam u Mirninoj sobi, vrištao od bola mesecima. Onda sam počeo da izlazim, pravim probleme u gradu, svi su me izbegavali. Bio sam potpuno razoren! Hteo sam neko da me ubije, pošto nisam imao mu*a da to uradim sam. Dugo sam krivio sebe zbog toga, mada nisam bio kriv. Pokušavao sam da pijem, pa da alkoholom ubijem emocije i svedem ih na minimum. To je pogoršalo stvari. Postao sam agresivan. To je bio početak mog ludila, a na kraju sam još dublje otišao, i to u heroin.
Iz kandži droge nikako nije mogao da se izbavi, već je tonuo sve dublje, nanoseći najbližima veliku bol.
Ukrao sam dedi 3.000 maraka koje je čuvao za sahranu. Na kraju sam mu ih vratio baš kad mu je zatrebalo. Rokao sam se u busu, u tramvaju, u kafani za stolom, na ulici, u parkovima... Radio sam to 20-30 puta na dan, otprilike svakih pola sata. Bilo mi je potrebno oko 250 evra dnevno. Kako sam dolazio do toliko novca dnevno, ne pitajte me, ali jesam. U gradu sam znao sve narkomane, ali nijedan nije bio gori od mene. Mogao sam da ubrizgam tri puta veću količinu od ostalih i ostanem na nogama. Moja porodica se raspala od tuge. Čak 15 godina sam bio na drogi! Poslednjih nekoliko godina tog perioda sam baš bio na dnu. Voleo sam da stavim što više droge u kašiku, a što manje vode, da 'fleš' bude što jači.
Zbog svega toga život mu je visio o koncu, a otkriva da je bio 20 minuta klinički mrtav.
- Bio sam mrtav nekoliko puta od overdoza. Moždane funkcije nula, srce ništa. Video sam da tamo nema ništa od čega bi trebalo da me bude strah. Jednom se desio takav 'fleš', da me je odmah ubio. Život se nije gasio postepeno i nije se vraćao postepeno, nego se ugasio odmah i vratio odmah. Prošlo je dvadeset minuta. Spojili se smrt i život, nije bilo prolaska vremena.
Rođenje sestričine bio je prelomni momenat u Feđinom životu.
- Moja sestra je rodila ćerku, a ja sam bio u teškoj krizi tu noć. Nazvala me je da dođem, da joj pomognem da ode do bolnice. I ja odem sa njom u bolnicu i sačekam ispred vrata, dok me nisu pustili da uđem i kriziram u hodniku. Samo čekam da svane jutro, da se diler probudi oko deset i samo mislim o tome. U tim mojim mislima mi oko četiri-pet ujutru iznose Romanu, daju mi je u naručje. Apsolutno nemam odnos prema tome jer sam u krizi, razmišljam samo o heroinu. Ne interesuje me tada apsolutno ništa, ni sestra, ni njeno dete. Dali su mi dete, a moje ruke su bile zagnojene. To se zove "aut", kad promašite venu i natekne sve, zagnoji se, bude crno, crveno, zeleno, raznih boja.... Moje ruke su bile takve... Čitavo telo... Već odavno se sve povuklo, sve vene, pa nisam imao ni gde da se 'popravim'. Čelo, vratne vene, genitalije, tamo gde je ostao bilo koji komad krvnog suda, on je stradao. Držim dete u rukama i razmišljam da je to možda poslednji put da je vidim, da je to život koji se rodio, a da jedan život sad odlazi, da će njoj roditelji reći kako je imala ujaka koji je umro od nekog raka, verovatno bi je slagali. I tada sam nekako ukapirao da bi možda bilo pametno da nastavim da živim. Stid me je bilo da umrem pred tim detetom. Kunem se da mi je to dete tog trenutka spaslo život. Tada sam odlučio da uzmem posleđnji "fiks", zatvorim se u sobu i skinem se sa droge - zaključio je Feđa Štukan.
Kumstvo sa Anđelinom Džoli i Bredom Pitom
Ulogom Petra u filmu “U zemlji krvi i meda”, glumice i rediteljke Anđeline Džoli, glumac Feđa Štukan se upoznao sa tada najpopularnijim parom u Holivudu, a među njima se rodilo veliko prijateljstvo.
- Ja sam izašao na kasting kod Anđeline i prošao. Kasnije smo postali prijatelji. Bred i Anđelina su kumovi mojoj ćerki Aji. Slične smo živote živeli, naročito Anđelina i ja. I Bred je bio otkačen, ali Anđelina je baš išla do ekstrema u svemu kao ja, samo što je ona odrasla u oskarovskoj familiji, pa to malo drugačije izgleda. Kada ste vi na dnu, tu nema puno veze. Dno ovde ili bilo gde drugo na svetu je isto. Tako da je nas ta naša životna priča jako zbližila - rekao je Štukan i dodao:
- Kasnije je došao Bred Pit s idejom da napravim sinopsis po svom životu, pa da daju oni svojim ljudima da to raspišu, da se naprave skripti da se snimi film po tome. Napisao sam prvo 30 strana i to poslao. Kasnije sam nastavio da pišem zbog svoje ćerke. Hteo sam nekada da dam njoj taj rukopis kada ima 20 i nešto godina da pročita. Kada joj prođe sva ta adolescentska hemija, da joj ne dajem neku ideju, što se tiče tih stvari koje se nalaze u romanu. Voleo bih da se tih stvari ne hvata. Ona je sportistkinja, jedna od boljih u državi. U ritmičkoj gimnastici ima preko 85 medalja, pehara. Uz to, trenira tenis, jahanje - sa ponosom je pričao o svojoj mezimici.
NE PROPUSTITE
Dr Ristić otkriva sve o konzervansu u proizvodima:
