Žana Veruović je supruga Milana Veruovića, telohranitelja Zorana Đinđića koji je bio sa njim u momentu kada je pucano na nekadašnjeg premijera. I sam je tada zadobio povrede opasne po život, a šta je sve tih dana preživela ova neverovatna žena otkrila je tek nedavno, posle decenija ćutanja. Njene reči nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Kako je saznala da joj je muž ranjen?
Sećanja na dan kada je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, u kom je teško ranjen i njen suprug, otvara joj stare rane koje su duboko potisnute.
- Taj dan koji na nam je promenio život opisala bih u dve reči - bol i borba. Bol za onim što smo izgubili, a borba da preživimo. Taj događaj je bio neverovatan. Nekoliko dana pre samog atentata ja sam osećala strašne nemire. Tog jutra sam, kao i svakog, otišla na posao, tada sam radila na odeljenju za elektrofiziologiju. Radili smo neku kontrolu pejsmejkera. Ušao je moj najbolji drug, koji je inače šaljivdžija, i sa njim nikada niste načisto. On ulazi i kaže meni: "Žana, bio je atentat na premijera." Ja ne podižem glavu, jer mislim da se šali. Ali, onda sam pomislila da li je toliko lud, pogledam u njega, on je bio beo. U tom trenutku imam 29 godina, koliko je imala moja majka kada je ostala udovica...Tu nastaje tišina koju čujete - objašnjava i nastavlja:
- Ja već uzimam telefon, zovem Saleta, koji je bio vozač premijera, zovem Milana. Zovem ostale, niko mi se ne javlja. Javalja mi se neki gospodin, čovek iz policije, službeno lice, i kaže za mog supruga da je ranjen i da je u Urgentnom centru. Nisam htela ništa za smirenje, bila mi je potrebna bistra glava. Sve vrememe razmišljam o mojim sinovima, ostavila sam ih kod kuće sa majkom - priča Žana.
Ispred Urgentnog centra zatekla je više stotina ljudi.
- Bilo mi je bitno samo da dođem do operacione sale, bila sam u uniformi. Osetila sam grobnu tišinu. Bilo je kompletno obezneđenje i velike policijske snage. Pogrešila sam salu, ušla sam u onu gde je bio pokojni premijer. Povukao me je doktor i rekao da se Milan operiše u sali desno. Pustili su me, bilo je osam hirurga. Nosio je svoj krst, koji i dan-danas nosi. Koleginica je htela taj krst da pomeri, ja sam rekla neka ostavi. Izašla sam, oni su nastavili da rade. To je bila mala ulazna rana, a izlazna je bila totalno otvoren trbuh. Bio je rasporen kao životinja.
U sebi je verovala da Milan mora da nastavi da živi.
- Nisam imala vremena da razmišljam šta će se desiti, šta osećam, želela sam i verovala sam da on mora da živi i da moja deca neće ostati bez najtoplijeg bića. Sve vreme sam bila u bolnici, ja sam ga kupala, hranila. Kući sam odlazila po noći da izljubim svoje sinove i da dobijem tu čistotu, energiju, taj najlepši miris koji postoji - pričala je Žana.
Kada pogleda šta je sve prenela preko svojih leđa, danas može da kaže da je srećna žena i, pre svega, ponosna majka dvojice sinova.
Ljubav koja je sve izdržala
Supruga Milana upoznala je preko drugarice, čim ga je ugledala, osetila je duboku, gotovo neopisivu, emociju.
- Tada nešto nisam bila za neka upoznavanja. Jako mlada sam počela da radim i imala sam puno obaveza. To su bile neke ludačke smene i nekako sam htela da se odmorim. I ona mi je rekla da ima jedan dečko sa kojim bi me upoznala, krenula da mi provodadžiše. Dva puta sam odbila i dođe ta neka subota, sećam se i danas, posle dve i po decenije. Otišle smo na kafu i ulazi u taj veliki poznati kafić možda dvadesetak ljudi, od svih ja ugledam njega. Nisam znala ko je, ali sam znala da je to on. Ne mogu to da objasnim, u tom osećaju je bila takva dubina. Mi se još nismo upoznali, popričali, nismo popili piće. Nije seo za moj sto, ali sam znala da je on, verovatno, čovek mog života. Osvojio me je očima, ja volim ljude da gledam u oči - opisala je u dahu i kroz osmeh naglasila:
- Sada živim najlepšu ljubav u životu, jer je sve pre toga bila borba.
Gde je danas Milan Veruović?
Po povratku u zemlju Veruović je sedam godina bio pripadnik obezbeđenja ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića.
Septembra 2014. godine, objavio je knjigu "Treći metak: politička pozadina ubistva Zorana Đinđića", u koautorstvu sa Nikolom Vrzićem, tadašnjim novinarom NIN-a.
"Kako će meni da kažu da sam izdajnik kada sam prosuo svoja creva na beton. Tu sam izgubio tri litra krvi - govorio je svojevremeno Milan, koji danas ima 53 godine i živi mirno i povučeno daleko od očiju javnosti.
Sada je u penziji i posvetio se pisanju.
"Ja sam sada penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Mladi penzioner. Radim sinopsis mojih sećanja i nadam se da će to zaživeti kroz filmsku industriju", ispričao je Milan.
