Mihajlo Veruović Vojaž od malih nogu proživeo je vrlo kompleksne životne stvari, preko noći je odrastao, a neke traume i danas duboko nosi u sebi. Naime, kao sin Milana Veruovića, telohranotelja Zorana Đinđica, gledao je smrt u oči, jer je život njegovo oca visio o koncu, nakon atentata na premijera. U svemu tome ključnu ulogu odigrala je Žana, majka ove velike mlade muzičke zvezde.
- Jedina žena kojoj dugujem život. Osoba koja me je naučila svim vrednostima koje posedujem i koja se pobrinula da izrastem u muškarca koji će zauvek poštovati žene. Od prvog koraka, prvog problema, prvog uspeha i prvog miliona. Sve dugujem njoj! Mama, hvala ti, obećavam da se nikad nećeš razočarati i da ćeš biti najponosnija majka na svetu - posvetio je svojevremno Vojaž objavu majci.
Svako ko poznaje Žanu slaže se u jednom - da je to jedna neverovatan žena. Mnogi na prvi pogled odmah primete njenu očaravajuću lepotu, ali iza tih predivnih crta lica, zanosnog pogleda i osmeha krije se mnogo neprospavanih noći i patnje. Ističe da sada konačno može da odahne i uživa u svim lepim stvarima koje joj je život priredio.
- Mogu reći da sijam, i da se na kraju dana dobro osećam. Skretala sam ja pažnju i kao devojka. Bila sam sa svojim suprugom možda najlepši par u Beogradu. To mogu da kažem poptuno neskromno. Jedno drugo smo činili posebnim. Ne pojavljujem se često i vrlo su retki intervjui, ja to ne želim. Ne želim da dođem u priliku da zaranjam duboko u neku priču koja za mene može da bude vrlo lična. Tu sam smo kao Mihajlova podrška. Mi smo kao porodica postali poznati mnogo pre njega kroz najteži period koji je trajao više od jednu deceniju. Dugo sam bila u svom tihovanju, situacije su bile jako bolne - otkrila je Žana po prvi put u podkastu "Poster".
Supruga Milana upoznala je preko drugarice, čim ga je ugledala, osetila je duboku, gotovo neopisivu, emociju.
- Tada nešto nisam bila za neka upoznavanja. Jako mlada sam počela da radim i imala sam puno obaveza. To su bile neke ludačke smene i nekako sam htela da se odmorim. I ona mi je rekla da ima jedan dečko sa kojim bi me upoznala, krenula da mi provodadžiše. Dva puta sam odbila i dođe ta neka subota, sećam se i danas, posle dve i po decenije. Otišle smo na kafu i ulazi u taj veliki poznati kafić možda dvadesetak ljudi, od svih ja ugledam njega. Nisam znala ko je, ali sam znala da je to on. Ne mogu to da objasnim, u tom osećaju je bila takva dubina. Mi se još nismo upoznali, popričali, nismo popili piće. Nije seo za moj sto, ali sam znala da je on, verovatno, čovek mog života. Osvojio me je očima, ja volim ljude da gledam u oči - opisala je u dahu i kroz osmeh naglasila:
- Sada živim najlepšu ljubav u životu, jer je sve pre toga bila borba.
Osvrnula se na dan kada je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Tom prilikom njen suprug Milan zadobio je povrede opasne po život.
- Taj dan koji na nam je promenio život opisala bih u dve reči - bol i borbma. Bol za onim što smo izgubili, a borba da preživimo. Taj događaj je bio neverovatan. Nekoliko dana pre samog atentata ja sam osećala strašne nemire. Tog jutra sam, kao i svakog, otišla na posao, tada sam radila na odeljenju za elektrofiziologiju. Radili smo neku kontrolu pejsmejkera. Ušao je moj najbolji drug, koji je inače šaljivdžija, i sa njim nikada niste načisto. On ulazi i kaže meni: "Žana, bio je atentat na premijera." Ja ne podižem glavu, jer mislim da se šali. Ali, onda sam pomislila da li je toliko lud, pogledam u njega, on je bio beo. U tom trenutku imam 29 godina, koliko je imala moja majka kada je ostala udovica...Tu nastaje tišina koju čujete - objašnjava i nastavlja:
- Ja već uzimam telefon, zovem Saleta, koji je bio vozač premijera, zovem Milana. Zovem ostale, niko mi se ne javlja. Javalja mi se neki gospodin, čovek iz policije, službeno lice, i kaže za mog supruga da je ranjen i da je u Urgentnom centru. Nisam htela ništa za smirenje, bila mi je potrebna bistra glava. Sve vrememe razmišljam o mojim sinovima, ostavila sam ih kod kuće sa majkom - priča Žana.
Ispred Urgentnog centra zatekla je više stotina ljudi.
- Bilo mi je bitno samo da dođem do operacione sale, bila sam u uniformi. Osetila sam grobnu tišinu. Bilo je kompletno obezneđenje i velike policijske snage. Pogrešila sam salu, ušla sam u onu gde je bio pokojni premijer. Povukao me je doktor i rekao da se Milan operiše u sali desno. Pustili su me, bilo je osam hirurga. Nosio je svoj krst, koji i dan-danas nosi. Koleginica je htela taj krst da pomeri, ja sam rekla neka ostavi. Izašla sam, oni su nastavili da rade. To je bila mala ulazna rana, a izlazna je bila totalno otvoren trbuh.
U sebi je verovala da Milan mora da nastavi da živi.
- Nisam imala vremena da razmišljam šta će se desiti, šta osećam, želela sam i verovala sam da on mora da živi i da moja deca neće ostati bez najtoplijeg bića. Sve vreme sam bila u bolnici, ja sam ga kupala, hranila. Kući sam odlazila po noći da izljubim svoje sinove i da dobijem tu čistotu, energiju, taj najlepši miris koji postoji - pričala je Žana.
Kada pogleda šta je sve prenela preko svojih leđa, danas može da kaže da je srećna žena i, pre svega, ponosna majka dvojice sinova.
- Vasilije je apsolvent na Pravom fakultetu i pokreće posao koji voli, nikada na njega nije uticalo Mihajlovo opredeljenje. Štaviše, oni se sjajno nadopunjuju. Mi smo jedan četverac koji otovreno priča o svemu. Naučeni su da budu hrabri, naučeni su da ta hrabrost ne podrazumeva borbu sa strahom, nego borbu nad strahom. Meni je dovoljno to što su oni zaista svoji -istče zanosna dama.
Ne krije da je oduševljena Mihajlovnom devojkom, tiktokerkom Anastasijom Lukić.
- Ona je fenomenalna. Obožavam što je sportista, tako je topla, vi vidite tu ljubav. Odrasla je u Norveškoj, van ovog sveta je. Izuzetno je kulturna, vaspitana, tradicionalna, to je meni jako važno. I na kraju krajeva, oni se zaista vole - ispričala je Vojaževa majka.
Priznaje da ga podržava u svemu i da obožava njegovu muziku, kao i da je redovna na njegovim nastupima.
- Znam sve pesme napamet, igram pevam, redovna sam na njegovim nastupima - istakla je Žana.
